Pošto je hokej u Srbiji na niskom nivou, talentovana Novosađanka pre nekoliko godina nastavila karijeru u Mađarskoj i sad s uspehom igra za njihovu reprezentaciju.
Da se kojim slučajem rodila u nekoj tamo Kanadi, za Jelenu Grković znali bi svi njeni zemljaci. Ovako, za mladu hokejašicu iz Novog Sada znaju samo retki...
Devojka, koja je karijeru počela u Spensu ravnopravno igrajući sa dečacima, došla je do trenutka kada je morala da izabere - odlazak iz Srbije ili kraj karijere.
Kako kaže, mudri roditelji i njena upornost i želja da nastavi sa hokejom presudili su da sreću potraži preko granice.
- Kako se bližio kraj osnovne škole tako su moji drugari i saigrači stasavali u sve veće momke, a ja fizički ni zakonski nisam više mogla da igram sa njima. Imala sam opcije da prestanem da se bavim ovim spotom u kom sam bila natprosečno dobra, što bi naravno bilo traćenje talenta, ili da isprobam sreću u nekoj drugoj državi u kojoj ženski hokej postoji. Roditelji su odigrali veliku ulogu u razmatranju izbora i donošenju odluke. Opcije su bile Česka, Slovenija i Mađarska, na kraju je ispalo ovo treće zbog mogućnosti školovanja na maternjem jeziku u Srpskoj gimnaziji u Budimpešti.
Kako se dete od 14 godina izbori sa takvom promenom?
- Jedva sam čekala da vidim šta svet ima da mi pruži. Tugovanju za mamom i tatom nikad nije bilo mesta, bivah previše zauzeta i obuzeta novostečenom slobodom, novim izazovima i novim dokazivanjima. Što je za moje školske vršnjake bilo muka, za mene je predstavljalo izazov.
Dakle, upornost je tvoja odlika?
- Roditeljima sa mnom nikada nije bilo lako Dete sa ogomnom energijom koje je uvek znalo šta hoće i voljno da se smiri samo kada dostigne zacrtani cilj. Uvek je bilo sve ili ništa... ako na treningu iz samo meni poznatog razloga nisam htela da klizam kako treba ni puškom nisu mogli da me nateraju . Ali ako sam godinama kasnije htela da igram u najjačoj diviziji na svetu - to sam i ostvarila. Iz jedne male svlačionice Spensa, u sam vrh sveta ovog sporta.
U Mađarskoj si se dokazala, slobodno se može reći da si među najboljima...
- Imam dvojno državljanstvo, putujem po svetu i uspešno branim boje Mađarske reprezentacije. Iza sebe imam osam odigranih svetskih prvenstava i igram uporedo tri lige kako internacionalne (EWHL; SuperCup), tako i domaće. Od jedne devojčice u brlogu dečaka, postala sam primer mladim naraštajima u Srbiji, gde se ovaj sport sve više popularizuje. Za sada mi je cilj da im budem inspiracija i motivacija, a ko zna možda im jednog dana i budem trener ili čak zaigram sa njima. Volela bih to!
Hokej nekako dođe porodični sport?
- Rođeni brat Dušan i ja smo slučajno počeli da treniramo i ostali u hokeju do danas. Dušan igra za reprezentaciju Srbije, pratim sve, kako njegove, tako i uspehe mojih bivših saigrača. Jedno drugom smo neverovatna podrška.
Ima li mesta u životu za još nešto pored hokeja?
- Hokej je danas moja profesija, moja oaza mira i izduvni ventil, zavisi od raspoloženja (ha-ha). Nešto što volim, za šta sam se uvek borila i u čemu uživam. Viša sila me za to nagradila time što sam već krajem druge decenije života bivala potpuno nezavisna, zahvaljujući svom talentu i istrajnosti sama se izdržavam i sama snosim troškove studiranja na engleskom na Metropolitan univerzitetu.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: