Da bi deca ostvarila svoje pune potencijale za rast, razvoj i učenje, važno je da roditelji stvore podsticajnu vezu sa njima, da deci obezbede kvalitetnu ishranu, da ih zaštite od bolesti vodeći računa o njihovoj higijeni, da stvaraju situacije u kojima će dete imati prilike da uči od najranijeg uzrasta, raste i razvija se u bezbednoj sredini.
Roditelji/staratelji imaju nezamenljivu ulogu u razvoju deteta
Deca koja rastu u porodici u kojoj se oseća roditeljska toplina i podrška, ohrabrena su da samostalno istražuju i zaključuju, postižu bolje rezultate u školi, uspostavljaju kvalitetnije odnose sa vršnjacima i drugim odraslima. Zato je važno da svako dete ima toplu, blisku i stalnu vezu sa oba roditelja ili staratelja koji postupaju adekvatno, vezu u kojoj se gradi poverenje i čini dete srećnim. Dete upoznaje svet oko sebe, uči i razvija se kroz odnose koji mu pružaju ljubav, negu, podršku i sigurnost.
U prvih 6 godina života razvoj deteta oblikuju postupci roditelja i svakodnevne aktivnosti i situacije. Rana negativna iskustva dokazano imaju značajne posledice na razvoj mozga a time i po fizički i psihički razvoj deteta. Glavni zaštitni faktor za dete je jedan topao i siguran odnos pun ljubavi, uvažavanja i pažnje sa odraslom osobom koja mu je bliska. Ako je dete često izloženo stresnim situacijama, uz istovremeno odsustvo utehe od strane roditelja ili ako je ponašanje roditelja izvor stresa za dete, onda takav stres postaje štetan sa mogućim posledicama. Roditeljske veštine kao i veštine da se uspešno nose sa stresom su dobra osnova za podršku dečijem razvoju.
Kvalitetan fizički i mentalni razvoj
Osnovne aktivnosti deteta od prvog dana su igra, komunikacija i interakcija sa okruženjem. Igra utiče da se dete oseća voljeno, srećno i sigurno u sebe. Igrajući se sa detetom roditelj daje priliku detetu da istražuje, da savladava probleme, da razvija maštu. Kroz igru deca otkrivaju ko su, kako svet funkcioniše i gde je njihovo mesto u njemu. Od najranijeg uzrasta važno je da odrasli u igri prati i podržava inicijative deteta. Na ovaj način deca uče da su njihove inicijative primećene i da je roditeljima stalo da ih razumeju. U igri sa vršnjacima deca uče da sarađuju, razvijaju sposobnosti, da razmenjuju ideje i prihvataju druge.
Takođe, čitanje knjiga sa decom od prvog dana značajno podstiče dečji razvoj. Dok dete i roditelj „čitaju“ zajedno, dete imitira zvuke, prepoznaje slike i razvija govor. Čitanjem se uspostavlja veza između stvari koje dete voli najviše – roditeljskog glasa i slika iz knjige.
Još jedna bitna stavka kod pravilnog fizičkog i mentalnog razvoja deteta jeste zdrava i adekvatna ishrana. Ishrana nije samo čin hranjenja i zadovoljenja bazične potrebe. To je svakodnevni ritual koji donosi snagu, zdravlje i uživanje, to je prilika za interakciju. Dete treba podržati da jede redovno (3 glavna obroka i 2 do 3 užine dnevno), pripremati raznovrsne i zdrave namirnice u atmosferi koja će obezbediti da se obrok doživi kao zadovoljstvo. Uključivanje deteta od najranijeg uzrasta u pripremu hrane doprinosi većoj samostalnosti deteta i podsticanju zdravih stilova. Potrebno je biti strpljiv i dosledan sa zdravom ishranom. Zato iskoristite makar jednom tokom dana priliku da pripremate hranu i jedete zajedno. Neka svaki obrok bude prilika za učenje i ljubav.
Postavljanje granica koje stvaraju siguran prostor za dete
Proces uspostavljanja granica i pravila ponašanja u porodici počinje veoma rano, već od rođenja, kada se uspostavlja ritam ishrane, spavanja i budnog stanja, igre, interakcije i komunikacije. Sa odrastanjem i razvojem deteta definišu se i nove granice, a deca i roditelji ih iznova ispituju. Na primer, sa 12 meseci dete prihvata ruku kada ide uz i niz stepenice, ali sa 2 godine dete može iskazati želju da samostalno to obavlja bez pomoći odrasle osobe.
Vidimo da su granice ponašanja i pravila koja se definišu, ustvari izvor sigurnosti za dete. Postavljanje granica treba da bude podrška razvoju i učenju. Granice su ustvari ciljevi koje dete i roditelj zajedno osvajaju u procesu odrastanja i roditeljskog sazrevanja.
Česti su primeri roditelja koji detetu sve dozvoljavaju i pokušavaju da nadoknade nesigurnosti u roditeljskoj ulozi. Roditelji time ne usmeravaju dete. Dete kome je sve dozvoljeno je zanemareno kao i ono kome je sve uskraćeno. Detetu su potrebni struktura, granice i usmeravanje. A roditeljima je potrebna podrška od strane porodice, prijatelja, institucija.
Rano otkrivanje promena i smetnji u razvoju deteta
Najbolje što roditelji mogu da urade je da prate razvoj svog deteta i da traže informacije. Izabrani pedijatri i stručnjaci u razvojnim savetovalištima pri domovima zdravlja mogu da obezbede relevantne informacije, odgovore i daju savete u vezi roditeljskih briga. Ukoliko se kašnjenje prepozna na vreme i podstakne dečiji razvoj u prvim godinama života čak 70 % dece dosegnuće očekivane tokove razvoja. Deca sa rizicima i teškoćama u razvoju najviše napreduju kada podršku dobijaju u prirodnom okruženju, u krugu porodice, u vrtiću sa vaspitačima, u vršnjačkoj grupi. Svako dete može da uči, a deca uče tako što im roditelji i vaspitači omogućavaju da učestvuju u svakodnevnim životnim situacijama.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije kroz Projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja, nastoji da svim roditeljima i starateljima kroz različite aktivnosti pruži podršku i savete koji će olakšati svakodnevni rad sa decom, pre svega u okolnostima izolacije. Tim povodom na sajtu projekta roditelji mogu pronaći različite tekstualne i video materijale na temu podsticajnog roditeljstva, igre i zdravog razvoja. https://ecec.mpn.gov.rs/
Promo tekst