Teška ekonomska kriza, nalik „Velikoj depresiji“ sa početka 20. veka, neizbežna je u 2020. godini i deceniji koja sledi i biće „Veća depresija“, tvrdi američki ekonomista i profesor Nurijel Rubini, koji je predvideo i svetsku ekonomsku krizu 2008. godine.
Posle krize iz 2008. godine, disbalansi i rizici koji su proželi svetsku ekonomiju, pogoršani su političkim greškama, piše Rubini u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“.
Radije nego da se okrenu strukturnim problemima koji su otkriveni finansijskim kolapsom i pratećom recesijom, vlade su „šutnule konzervu niz put“, stvarajući ogromne negativne rizike koji su doveli do toga da nova kriza bude neizbežna, a sada ona postaje akutna, piše Rubini.
On navodi i 10 razloga zbog kojih je neizbežna nova „Veća depresija“, aludirajući da će biti gora i od „Velike depresije“ sa početka 20. veka. Rubini zaključuje da ovih 10 rizika, koji su se nazirali i pre pandemije virusa korona, prete da izazovu oluju koja će izbrisati čitavu svetsku ekonomiju u deceniji koja dolazi.
Odgovor vlada na krizu sa virusom korona bio je veliko povećanje fiskalnog deficita, 10 odsto BDP-a ili više u trenutku kada je nivo javnog duga u mnogim zemljama već previsok.
Što je najgore, gubitak prihoda mnogih domaćinstava i firmi dovešće do situacije da će dugovi privatnog sektora postati neodrživi, vodeći do mnogih bankrotstava. Zajedno sa rastućim nivoom javnog duga, to dovodi do slabijeg oporavka nego što je bio nakon „Velike depresije“ dvadesetih godina.
Kriza sa virusom korona pokazuje da se mora više trošiti na zdravstvene sisteme i da je zdravstvena nega dostupna svima neophodnost, a ne luksuz.
Mnoge razvijene zemlje imaju staro stanovništvo, što će dovesti do povećanja troškova za zdravstveni i socijalni sistem i većeg finansijskog opterećenja.
Pored toga što izaziva duboku recesiju, kriza dovodi i do masovnog pada tražnje robe i radne snage, kao i do pada cena robe kao što su nafta i industrijski metali. To dovodi do deflacije, povećavajući rizik od nelikvidnosti.
Pošto centralne banke pokušavaju da se izbore sa deflacijom i da spreče rizike nestabilnih kamatnih stopa uslovljenih porastom zaduženosti, monetarna politika postaće neuobičajena i dalekosežna.
Na kratke staze, vlade moraju da povećavaju fiskalne deficite da bi izbegle depresiju i deflaciju. Međutim, protokom vremena, stalno otežano snabdevanje zbog deglobalizacije i obnovljenog protekcionizma dovešće do neizbežne stagflacije, stanja u kom cene skaču, a proizvodnja pada.
Budući da milioni ljudi gube poslove i zarađuju manje, socijalne razlike između bogatih i siromašnih postaće još veće.
Da bi izbegle probleme u snabdevanju, kompanije u razvijenim zemljama preseliće proizvodnju iz zemalja gde su troškovi niži na domaća tržišta, ali sa većim troškovima. Međutim, umesto da pomogne radnicima u svojim zemljama, ovaj trend dovešće do ubrzane automatizacije i pritiska na plate, podgrevajući populizam, nacionalizam i ksenofobiju.
Pandemija ubrzava proces deglobalizacije i fragmentiranja koji je već bio na snazi. SAD i Kina se već ubrzano udaljavaju i većina zemalja će takođe početi da usvaja protekcionističke politike, kako bi zaštitile domaće firme i radnike.
Postpandemijsko tržište imaće stroža pravila prometa roba, usluga, kapitala, radne snage, tehnologije, podataka i informacija. To se već događa u farmaceutskoj i industriji zdravstvene opreme, kao i u proizvodnji hrane, gde vlade uvode izvozne zabrane i druge protekcionističke mere.
Ove trendove ubrzaće i slabljenje demokratije. Populistički lideri često koriste ekonomske slabosti, masovnu nezaposlenost i rastuću nejednakost.
Pod pritiskom rastuće ekonomske nesigurnosti postojaće jak impuls da se za to okrive stranci, a srednja klasa postaće prijemčivija za populističku retoriku, koja predlaže pooštravanje pravila u migraciji i trgovini.
Geostrateško razdvajanje Kine i Amerike u trgovini, tehnologiji, investicijama i monetarnim sporazumima će se intenzivirati. To se vidi i na trenutnim odnosima dveju zemalja koje se međusobno optužuju u vezi sa virusom korona, ali i ekonomskim uticajima.
Amerika ne samo da bi mogla da pogorša odnose sa Kinom, već i sa drugim zemljama, kao što su Rusija, Iran i Severna Koreja.Budući da se približavaju američki predsednički izbori, može se očekivati porast tajnog sajber-sukoba, što čak može dovesti i do konvencionalnih vojnih sukoba. Budući da je tehnologija ključno oružje u borbi za kontrolu industrije budućnosti, ali i pandemija, američki privatni tehnološki sektor biće čvršće integrisan u državni bezbednosno-industrijski sistem.
Remećenje prirode, što je pokazala i pandemija virusa korona, može da ima gori ekonomski uticaj nego sama finansijska kriza.
Epidemije koje se ponavljaju, kao i klimatske promene, zapravo su katastrofe koje su izazvali ljudi, bilo zbog svojih loših zdravstvenih ili higijenskih standarda, bilo zbog zloupotrebe prirode, uz rastuću međusobnu povezanost u globalizovanom svetu.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
Foto: Youtube/Printscreen