PRIČA O PENZIONERU SPAJDERMENU! Janoš ima ČUDAN HOBI, a kaže da od razvoda do DO PENZIJE nije išao na godišnji odmor!
Janoš Živko, koji je poznat po sunčanju na krovu, iznad svega voli da radi i nije mu bilo teško da se posveti poslu bez dana odmora, a i danas, sa 76 godina, nadniči na građevini
Janoš Živko (76), zvani Janči, iz Kikinde, koga je Srbija zapamtila po sunčanju na krovu petospratnice, za prvomajski uranak će na dimnjak! I kao što sunčanje na odžaku zvuči nestvarno, tako je i to da je ovaj visokokvalifkovani mesar pre penzionisanja 18 puta promenio radno mesto i 10 godina zaredom nije išao na godišnji odmor! - Radni vek proveo sam u nekadašnjoj Mesnoj industriji PIK, od 1959. do 2002.
Šef klanice mi je bilo prvo radno mesto. Kako su se menjali direktori i šefovi, tako sam i ja dobijao nova zaduženja. Bio sam šef higijeničarske službe, u dva mandata transportne, pa su me vratili u klanicu, a bio sam i šef hladnjače - prisetio se Janoš, koji je često menjanje radnih mesta ovako objasnio: - Kad god je negde zaškripalo, direktori su govorili: „Ajde, Janči, idi tamo da se popravi.“ Znali su da sam strog, ali i pravičan, i da stvari mogu da dovedem u red.
Deset godina pre penzionisanja nije išao ni na godišnji odmor: - Poslednji godišnji odmor koristio sam 1992. I onda ništa do 1. marta 2002, kada sam morao na godišnji jer sam 20. aprila penzionisan. Znam da zvuči neverovatno, ali nije mi odgovaralo da budem na godišnjem, tada sam već bio razveden. Lakše mi je bilo da radim, nego da mast ode u propast i da neko zabrlja u hladnjači dok sam ja na godišnjem.
A malo je nedostajalo da Janoš postane vatrogasac: - Završio sam obuku za vatrogasca, ali su me šefovi nagovorili da ne budem vatrogasni komandir u Senti. U mladosti sam bio i amaterski glumac, a završio sam i kuvarski kurs. Iznad svega, voleo sam da radim. Tako je i danas. Nije mi teško da sa sinom i najstarijim unukom radim na građevini. Zato se i ne bojim visine i sunčam se na krovu.
U Janoševom stanu Titove slike na sve strane, a ponosno pokazuje i partizansku kapu Milene Dravić koju mu je poklonio jedan prijatelj. Sa setom se priseća kako se u Titovoj Jugi proslavljao Prvi maj i priznaje da su se ljudi tada istinski radovali uzvišenim idealima radničke klase: - Ništa nije ostalo od tog vremena, osim sećanja naše generacije. A meni i ove Titove slike. Većinu njih sam našao na ulici. Ljudi su ih bacili i odbacili sve dobro od Vardara do Triglava.
Kurir.rs/ Saša Urošev Foto: Kurir/Saša Urošev