ŠTA NAS ČEKA KAD PROĐE PANDEMIJA? KORONA VRTEŠKA: Život menjamo iz korena

Beta Dragan Gojić

Nova realnost... Rad od kuće, šoping iz fotelje, veća briga o zdravlju, manje putovanja, slavlja i okupljanja samo su neke od promena koje će nam postati svakodnevica.

Manje putovanja, preorijentisanje pojedinih firmi na rad od kuće, procvat onlajn naručivanja i dostave robe, ali i nastavak socijalnog distanciranja, izbegavanje javnih prostora i veća briga o zdravlju, samo su neke od promena koje ćemo iskusiti nakon završetka pandemije koronavirusa jer, kako kažu stručnjaci, svet koji poznajemo, nakon korone, više nikada neće biti isti.

Pola ljudske populacije usled globalne epidemije kovida-19 stavljen je u izolaciju, što je rezultiralo dijemetralno drugačijim životom i poslovanjem, a kako za Kurir kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, pojedina implementirana rešenja tokom korone mogla bi u budućnosti postati i nova poslovna praksa.

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Reorganizacija rada

- U Japanu, Velikoj Britaniji i SAD je pre epidemije čak 23 do 25 odsto zaposlenih, delimično ili u celosti, radilo od kuće, ali to nije bio slučaj kod nas i u mnogim drugim državama. Međutim, tokom korone mnogi su se preorijentisali na ovaj vid poslovanja i videli da to funkcioniše, pa bi ovaj pristup delimično mogao biti uveden i u Srbiji. U budućnosti će se raditi na primeni različitih IT rešenja za rad od kuće, a jedan deo trgovina će se preusmeriti i na elektronsko naručivanje i kućnu dostavu - kaže Rajić i dodaje da je izolacija pokazala da nema potrebe ni za tolikim brojem direktnih poslovnih sastanaka, te da će ubuduće biti više onlajn konferencija.

Shutterstock 
foto: Shutterstock

Mnogi poslodavci će, prema njegovim rečima, izvršiti reorganizaciju rada jer su stekli nove uvide na koji se način mogu bolje umrežiti timovi i smanjiti bespotrebni troškovi.

- Dugoročnih posledica će biti i u pojedinim privrednim sektorima. Turizam godinama neće raditi u punom kapacitetu, najviše zbog avionskog saobraćaja, koji će, između ostalog, zbog gubitaka koje su imali u prethodnom periodu znatno povisiti cene karata. Naši građani biće oprezniji i prilikom ranijih uplata turističkih aranžmana, ali i uzimanja većih kredita - kaže Rajić, koji smatra da će, s druge strane, dobre posledice biti što će neke zemlje početi više da vode računa o ekologiji, dok bi deo naših građana mogao doneti odluku da se vrati poljoprivredi.

Promena svesti

Dr Miljko Ristić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, kaže za Kurir da će jedna od najbitnijih promena biti ta što će ljudi više voditi računa o svom zdravlju.

- Situacija s koronavirusom je dovela do toga da je kod nas prodrla svest o značaju zdravlja, pa će tako biti i više onih koji će se okrenuti zdravijem životu i prirodi. Biće i onih koji će vožnju gradskim prevozom zameniti šetnjom do posla ili vožnjom bicikla - zaključuje dr Ristić.

Zoran Milivojević

BIĆEMO OPREZNI DOK IMA ZARAŽENIH

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da će kod stanovništva, sve dok bude zaraženih, postojati dodatni oprez, ali da će se velika većina vrlo brzo nakon toga vratiti uobičajenoj rutini.

- Ono što će biti problem jeste globana ekonomska kriza i recesija, koja će pogoditi i nas i koja će dovesti do gubitka posla, smanjivanja zarada i zatvaranja firmi, naročito onih manjih. Pored toga, mnoge države koje nisu bile spremne u zdravstvenom smislu za ovu epidemiju počeće da nabavljaju medicinska sredstva i opremu, a u svetu će biti i veća kontrola vakcinalne zaštite - kaže Milivojević.

ŠTA SE SVE MENJA

foto: Shutterstock
  • firme će lakše dozvoljavati radnicima rad od kuće
  • umesto sastanaka biće više telefonskih i onlajn razgovora
  • češće ćemo prati ruke i voditi računa o higijeni
  • mnogi će i nadalje izbegavati gužve
  • mnogi restorani, kao i trgovine će zadržati i unaprediti opciju dostave
  • škole će biti spremnije za učenje na daljinu
  • putovanja će biti manje, a građani će izbegavati dizanje velikih kredita
  • samo ukrcavanje u avione bi moglo da traje i do četiri sata, a cene karata će biti skuplje
  • neke zemlje će više voditi računa o ekologiji, a neki građani će se okrenuti poljoprivredi
  • više ćemo voditi računa o svom zdravlju i zdravlju drugih

Kurir.rs/Ružica Kantar/Foto: Beta Dragan Gojić