GAGI JOVANOVIĆ O ĆERKI KOJA JE DALEKO OD SRBIJE Otkrio je ko je ČUVA u Engleskoj pa progovorio koji je VIRUS najopasniji
Glumac Gagi Jovanović iskreno priča o svojim maštarijama, otkriva šta pije u kafani, kao i kako je igrati u seriji „Švindleri” sa suprugom Brankom Pujić i ćerkom Anđelom Jovanović.
Gagi Jovanović ističe da se ni tokom izolacije ne odriče mašte i objašnjava zašto.
- Mašta je moja rođena sestra, bez nje sam niko i ništa. Ja živim od mašte! Ona je na sreću još uvek tu, a mašta čini svašta. Može razna čarobnjaštva da radi, to je moja uzdanica. Maštam o tome nečemu što može da bude reč na papiru, neki dobar film, to su neke stvari koje do sada nisam uspeo sam da organizujem, to su mi maštarije što se posla tiče. Što se tiče života, maštam o svetu punom ljubavi, radosti i jednakosti.
Deluje da ste vrlo povučeni, da li to znači da sve držite u sebi ili da umete odsečno da kažete šta mislite?
- Volim mir i u biti jesam povučena osoba, ali uvek kažem ono što mislim. Znam da to nije mudro, ali ja drugačije ne umem. Sloboda je tekovina koju sam odavno stekao i čuvam je ljubomorno.U Srbiji se danas snima preko 20 serija. Da li birate projekte i uloge ili biste glumili po svaku cenu?
- Odavno nemam velikih ambicija i ne trčim za ulogama. Danas gledam da glumim za svoju dušu i sa nekim dobrim, vrednim i talentovanim ljudima.
U „Švindlerima” glumite sa suprugom Brankom i ćerkom Anđelom, kako je bilo na snimanjima, bili ste svi porodično?
- Nema toga kod nas, mi smo svi surovi profesionalci. Tamo smo bukvalno kolege i uopšte se ne oseća taj neki porodični duh, naš intimni. Ovo je potpuno drugi svet u kojem smo mi neki likovi.Vi ste glava porodice, da li ste surovi profesionalac koji daje kritike ili ste od onih koji posmatra, da svoje mišljenje, pa ako prihvate, prihvate?
Nedavno ste izjavili da se ljudi zarad većih interesa i materijalnih dobara pretvaraju u zveri. Da li je reč o opstanku ili o pohlepi ne birajući sredstva za uspeh?
- Pohlepa! To je taj virus koji nas je obuzeo pre ovoga, ovo je samo neki nastavljač, sledbenik. Pohlepa je bila ta osnovna problematična neljudska osobina. Zato je moj lik posebno zanimljiv u toj seriji, to je virus koji je ušao među ljude koji su živeli mirno, ta politika i novac. To je i naša tema, baš sam želeo da učestvujem o tome da bih na jedan raznorodni žanrovski način uspeo da ljudima nešto kažem u vezi sa svim tim.
Da li u kafanu više volite da odete kada vam je sve lepo ili kada postane teško, pa vam kafana bude izduvni ventil, žargonski rečeno?
- Kafana je naše nacionalno pozorište. To je preteča svega, tu su glumci, reditelj, svi likovi. Pošto mnogo volim pozorište, ja sam odlazio tamo raspoložen za neko dobro smejanje i zavitlavanje.
Svi kultni likovi su odlazili do Skadarlije, da li vam nedostaje kafana sada?
- Moram da priznam, ne, zato što sam sada na rehabilitaciji, kako bih rekao. Teško sebe zamišljam u kafani s limunadom. Ako već ne mogu ili ne želim rakiju ili lepo vino, onda mi ne nedostaje.
Da li je pesma lek za dušu kad odete u kafanu? U brojnim serijama smo čuli da odlično pevate.
- Jeste, muzika je prilično uključena u sve što radim. Ona je neodvojivi deo.
Šta bi Drakče posle desetak godina rekao ovom današnjem Drakčetu? Ponovo se emituje serija „Moj rođak sa sela”, ljudi obožavaju vaše replike.
- To je bilo 2008. godine. Pa, ovaj Drakče bi rekao: „Ne idi u Beograd! Ostani kod kuće, ori zemlju”.