Postoje indicije da genetske predispozicije utiču na tok i ishod bolesti kovid 19, kaže genetičar američke Klinike Mejo prof. dr Dušica Babović Vuksanović i dodaje da su studije u početnoj fazi i da još nema konkretnih dokaza za to.
Ona je za Tanjug rekla da se vidi razlika toka i ishoda bolesti između etničkih grupa, da u SAD ljudi afričkog porekla imaju nepovoljniji tok i ishod bolesti od bele rase.
"Još uvek se ne zna da li na to utiču još neki drugi faktori kao što su siromaštvo, ishrana. Rade se studije i još uvek nemamo ništa konkretno. Pretpostavlja se da postoji predispozicija kako će ljudi reagovati ako dobiju infekciju", pojašnjava ona.
U Klinici Mejo leče se i pacijenti zaraženi virusom korona, ali ta zdravstvena ustanova nije imala veliki udarac, sa ogromnim brojem kovid pacijenata, kao ustanove u Njujorku i Kaliforniji.
Doktorka kaže da je upoznata sa situacijom u Srbiji i da zna da je pacijentima u našoj zemlji dostupna terapija koja se koristi i na Mejo klinici.
"Vi imate odlučnu medicinu. Pitanje je samo organizacije. Što se tiče dostupnosti svih tretmana pouzdano znam da imate sve što se radi ovde. Jedino je razlika što je ovde veći i bogatiji sistem, veća kontrola u izdavanju lekova, postoje protokoli kako se radi. Ne mislim da je u Srbiji zdravstvo puno lošije", kaže ona.
Lekari u Srbiji imaju priliku da razmene iskustva u lečenju kovid 19 sa lekarima u Klinici Mejo. Kontakt je ostvaren zahvaljujući Fondaciji princeze Katarine, a jednom nedeljno preko CERTAIN programa održavaju se virtuelni sastanci i konsultacije.
"Majo klinika direktno je uključena u lečenje pacijenata sa kovid-19 preko CERTAIN programa koji vodi dr Ognjen Gajić, intenzivista. Program omogućava lekarima u Srbiji da imaju direktne konsultaije u vezi težih slučajeva , kao i redovne sastanke na kojima se govori o novoj terapiji, dostignućima", pojasnila je ona.
Babović navodi da u SAD postoje različite mere koje se sprovode u borbi protiv virusa korona, da su velike razlike u pristupu od države do države, a koje mere su najbolje još se ne zna.
"Još uvek ne znamo šta je najbolje. Recimo, Švedska nije imala puno zatvaranja i nisu se obazirali na sva upozorenja, a evo sada imaju dosta pacijenata koji su oboleli. U SAD mere zavise od države do države. Kada se bude gledalo sa vremenske distance biće lako reći ovaj je krivac što nije uradio ovo ili ono. Danas je teško kada ne znate sa čime se borite", navela je ona.
Babić nije direktno uključena u lečenje kovid pacijena već radi kliničke studije za pacijente sa neurofibromatozom, oboljenje koje se manifestuje razvojem tumora koji su uglavnom benigni.
"Trenutno radim kliničke studije, ispitujemo razne lekove koji imaju potencijal da zaustave rast tumora ili da ih smanje", pojašnjava ona i dodaje da su su i ta istraživanja pogođena zbog pandemije kovid- 19, jer se pacijenti plase da dođu na kliniku, plase se zaraze i mogućih komplikacija.
Za njih se, kako kaže, organizuju video vizite preko interneta, angažuju lekari na lokalu koji prate njihovo zdravstveno stanje, a lekove im šalju poštom.
"Kompletan sistem je sada pogođen. Nastavljam i sa svojim redovnim poslom u dijagnostici i terapiji pacijenata sa drugim genetskim bolestima . Pokušavam da što više konsultacija obavljam kao tele health - preko videa ili telefona", navela je ona.
Na vreme su, kaže Babovićeva, preduzela neophodne mere zaštite, a zaposleni koji mogu da rade od kuće, rade iz svojih domova.
"To jeste veliki udarac na finansije i klinika pokušava da se oporaviti od toga. Imamo dosta pacijenata, koji boluju od nekih drugih bolesti, i plaše se da dođu u bolnicu. Sa njima se gledamo preko skajpa, zuma ili nekih drugih aplikacija i platformi. To radimo sa skoro 80 odsto pacijenata", kaže ona.
Dušica Babović Vuksanović u SAD je otišla 1992. godine. Radila je dve godine na Klinici "Džon Hopkins", a od 1994. godine radi na Klinici Mejo.