"Danas nam je troje preminulo i mogu reći da nam je to jedan od boljih dana", kaže Sarajka Amila Salm, specijalista u bolnici "Sent Džozef" u Čikagu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kako navodi, da samo u jednoj smeni od koronavirusa znaju da imaju po deset mrtvih, pa i više.
"Amerikanci na početku nisu odmah ovo ozbiljno shvatili. Za Uskrs su pravili proslave, Jevreji su organizovali svadbe sa po 200 zvanica, u sve se morala uključiti i policija i danas imamo situaciju da nemamo gde sa mrtvima pa tela stavljamo u prikolicu od kamiona - hladnjače za meso. Identičan je problem sa sahranama pa se prave nova groblja, vlasti čak razmišljaju da neke parkove i druge javne površine pretvore u groblja", kaže Amila.
Smatra da im za sedam dana preti scenario Njujorka, koji je trenutno epicentar pandemije u svetu. Tvrdi da nije tačno da samo stariji umiru.
"Najmlađa žrtva bila je beba od svega 10 meseci. Sve je na nogama, radimo i po 16 sati. Iza nas stoje vlasti pa imamo svu neophodnu opremu, dovoljno kreveta i respiratora. Nosimo po dve maske, dvoje rukavica, plus specijalno odelo. Nakon posla se ovde u bolnici tuširamo. Kako idem vozilom do kuće, ponovo se tuširam. Dva puta nisam bila sigurna jesam li zaražena pa sam spavala u hotelu. To bolnica uredno plati. Bejbisiterka koja mi je čuvala dete ima dijabetes pa sam je poslala kući, a sina čuva suprug, inače Jordanac. Dete sam poljubila u subotu i neću ga videti do ponedeljka", govori Salmova.
Sve izuzev odela koje duži svako za sebe, baca se nakon smene, tačnije, nosi se u specijalnim kesama za infektivni otpad. Osim dijabetičara, u opasnosti su i oni sa slabim pritiskom, srcem i drugim hroničnim oboljenjima.
"Procedura je takva da se sve proba. Prvo od stavljanja na obični kiseonik pa sve do respiratora, to je poslednja opcija i samo se njih 20 posto skine sa njih i preživi. Najteže mi je u početku padalo kada sam skidala s aparata ljude kojima nema pomoći. Ti ljudi umiru sami, samo mene vide u ovom odelu. Tako sam odlučila da u takvim situacijama idem po tablet kako bi njihovi voljeni mogli makar da se oproste... Na početku je jedna žena umirala i pustili smo njene ćerke da je gledaju kroz staklo. Nisu izdržale i upale su u sobu pa su obe bile zaražene. Od tada nema poseta", kazala je.
U ispomoć su im stigle kolege iz Tenesija i Teksasa. Priznaje da joj je najteže kada odlučuje o "životu ili smrti".
"Takvim osobama je to patnja. Imali smo čoveka kojem su zbog slabe cirkulacije otkazale ruke, pa noge... Ovako, skinemo osobu s aparata, damo morfijum kako ne bi ništa osećao", kaže Salmova.
Kaže da je u Americi povoljna situacija sa respiratorima.
"Samo u našoj bolnici imamo skoro 70 ventilatora. U sve se odmah uključila i autoindustrija pa "Tesla" i "General Motors" (GM), umesto vozila, prave ventilatore. Ventilatori ne ubijaju, da odmah razjasnimo. Neke terapije, kao što su tablete za malariju, pomažu, ali mogu napraviti srčane aritmije pa, ako neko ima slabo srce, to ga i ubije", pojašnjava Amila.
Već su počele da kruže priče da su naučnici blizu otkrivanja vakcine. Salm kaže da je to, sa medicinske tačke gledišta, naučna fantastika.
"Biće potrebna godina da se nađe vakcina koja će anulirati virus, a da ne ubije pacijenta. Ne želim nikoga da prepadam, ali u septembru možemo očekivati drugi talas, koji bi mogao biti tri puta gori", kazala je Salm.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Avaz.ba