SPECIJAL KURIRA 40 GODINA OD TITOVE SMRTI! FENOMEN BROZ: Hohštapler ili velikan
Punih 40 godina nakon Titove smrti njegov život, protkan brojnim tajnama i misterijama, još je prava enigma. Jedno mu se mora priznati: primarna zdravstvena zaštita koju je ustanovio pokazala se u danima kad ceo svet trese korona kao čist dobitak
Decenijama istoričari, pisci, mediji i kojekakvi ideološki zanesenjaci pokušavaju da nam predoče ko je zapravo bio Josip Broz Tito, ali život doživotnog predsednika bivše Jugoslavije, protkan brojnim tajnama i misterijama, još je prava enigma.
Jedni ga i danas smatraju velikanom, drugi hohštaplerom.
Ništa im nije jasno
Da je Tito, „najveći sin naroda i narodnosti“, uprkos neoborivim zaslugama na svetskom nivou, kriv što se naša svetla budućnost devedesetih godina prošlog veka pretvorila u mračnu prošlost, u Srbiji su danas mnogi duboko uvereni. Ipak, pokazuju rezultati istraživanja, nikome nije uspelo da ga prestigne na listi najboljih vođa svih vremena, iako je, zaključuju ujedno, „predano radio na sužavanju srpskog etničkog i teritorijalnog prostora u korist drugih naroda bivše SFRJ“ praveći, navodno, „državu ravnoteže“. Čista raspolućenost uma!
Kako god, jedno mu se mora priznati: primarna zdravstvena zaštita koju je ustanovio pokazala se u danima kad ceo svet trese korona kao čist dobitak.
Američki eksperti (čitaj CIA), čiji narod ovih dana kosi virus u neverovatnom broju, godinama su izučavali zdravstveni sistem SFRJ. Postojeća literatura i dokumenti o finansiranju i organizaciji ukazuju na tri nivoa zaštite: društveno vlasništvo nad „samoupravnim“ organizacijama koje pružaju usluge, posvećenost primarnoj zdravstvenoj zaštiti i vera u ono što bi se moglo nazvati „maršom napretka“ - stalno širenje i poboljšavanje zdravstvenog sistema.
Većina američkih radova o jugoslovenskom zdravstvenom sistemu naglašava jedinstvene atribute tržišnog socijalizma bivše SFRJ i radničkog samoupravljanja u poređenju sa zapadnim kapitalizmom i socijalizmom sovjetskog stila. Za to je, naravno, bio zaslužan Tito.
Ekonomista Bendžamin Vord je ranih 70-ih, istražujući Titovo „simpatično iskustvo u lečenju 24 miliona ljudi“, Jugoslaviju nazvao Švedskom Balkana. Drugi su pak ocenjivali da fondovi zdravstvenog osiguranja „nisu demokratske institucije“, trećima ništa nije bilo jasno... Na tome je i ostalo.
Neuništeno nasleđe
Posle raspada Jugoslavije sve bivše republike su, manje ili više uspešno, manje ili više brzo, nastavile s Titovim ambicioznim projektima u oblasti zdravstva. To je zapravo jedino područje koje vrli naslednici nisu do kraja uništili. Duboke je korene Tito ostavio, priznaju danas, u doba pandemije, svi - od Triglava do Đevđelije.
Kurir.rs/ Autor Branka Mitrović Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: