PITANJE KOJE MNOGI POSTAVLJAJU: Da li ste bezbedni od otkaza i kako da se zaštitite?
Ekonomija je usporena trenutnom krizom, a to znači i manje posla i manje radnih mesta. Čak i ako se bavite svima traženim i potrebnim poslom, kakvo je programiranje, ne postoji dobar trenutak da se dobije otkaz. Možete li da učinite nešto da budete sigurniji da ga nećete dobiti?
U specifičnim okolnostima – u kojima se danas nalazi praktično čitava planeta – poslovanje je ograničeno, često i zaustavljeno, što znači da je potrebno manje radnika.
Poslodavci i menadžeri tada imaju neprijatnu odluku pred sobom. Oni moraju da odluče od kog radnika će se oprostiti, a koga će zadržati. Ako ste programer sličnih ili istih iskustava i sposobnosti kao i drugi u vašem timu, pitanje koje sebi postavljate jeste – šta bi trebalo da učinite da se nađete u drugoj grupi?
Ili, ako niste imali sreće i nalazite se u prvoj grupi, kako da što pre pronađete novi posao?
Recimo da konkurišete za posao. Taj posao zahteva određene predispozicije i predznanja. Samim tim, to znači da većina kandidata zna isto što i vi, a verovatno ima i slično iskustvo. Zašto je to tako? Jer je to početni uslov koji treba ispuniti da bi se uopšte konkurisalo. U čemu onda leži vaša šansa?
U čemu je vaša prednost?
Vaša prednost leži samo u jednom: u „mekim“ veštinama i umeću da se jače povežete sa svojim saradnicima. Fondacija Karnegi nedavno je objavila podatak da je, u poslovnom svetu, samo 15% uspeha povezano sa stvarnim znanjima; 85% čine „meke“ veštine: vaša ličnost, umeće komunikacije i pregovaranja, i liderstvo. Ukratko, vaša sposobnost da se povežete s ljudima.
Sa druge strane, većina je kroz čitavu akademsku i profesionalnu karijeru koncentrisana na tih 15%, a ostatak bukvalno ignoriše. Kada se sagledaju stvarne situacije, na osnovu kojih je gorenavedena studija formirana, vrlo je jasno koliko je to pogrešno.
U čemu je vaša šansa?
U „mekim“ veštinama. One imaju tri osnovna stuba:
- autoritet koji pokazujete kada predstavljate sebe ili predvodite tim,
- toplinu koju širite,
- energiju koju prenosite.
U nastavku dajemo kratki pregled toga šta se podrazumeva pod ova tri elementa.
Autoritet
Prepoznajete ga kada ga vidite. Kada ga čujete. Nema potrebe najavljivati ga.
Autoritativni nastup ne mora da bude ni glasan ni grub – ali odiše samopouzdanjem. Najuspešniji prodavci, biznismeni ili političari – svi su autoritativni.
Kako se prepoznaje autoritet?
Kroz fizičko prisustvo (sigurno ste i sami više puta doživeli da se u prostoru odjednom pojavi osoba u koju svi pogledaju jer su privučeni njenom harizmom i energijom), glas, govor tela i stil.
Razmislite o svom glasu i govoru. Da li vam je dikcija dobra? Da li govorite nazalno? Da li dobro akcentujete ključne reči? Da li koristite poštapalice?
A onda i o telu. Da li stojite pravih leđa? Da li sagovornike gledate u oči? Da li je vaša odeća primerena situaciji u kojoj se nalazite? Svaka od ovih stavki važna je za ukupan utisak autoriteta.
Toplina
Ma na kojoj poziciji da se nalazite, i dalje ste čovek. Ma šta vam govorili, nema potrebe da to krijete ili zanemarujete. Važno je da pokažete da niste savršeni, da ne znate sve (i uvek i dalje učite), da imate razumevanja za probleme i nedoumice svojih kolega, i da umete aktivno da slušate.
Stvarne veze podrazumevaju ne samo povezivanje (drugih) s onim što sami nudite svetu kao sliku o sebi, već i to kako vi prihvatate druge, način na koji razgovarate i koliko ste, primereno okolnostima, spremni da se otvorite.
Samo tako nastaju poverenje i trajna veza.
Zato postavite sebi ključna pitanja. Da li vam kolege veruju? Da li cene vaše mišljenje? Da li umete da date zaista konstruktivnu kritiku? Da li slušate druge? Da li govor vašeg tela prati ono što izgovarate?
Energija
Autoritet čini da vas ljudi poštuju; toplina čini da im se dopadnete i da vam veruju; energija je razlog zašto žele da vas slede.
Energiju čine vaša uverenja, entuzijazam, posvećenost i podrška koju pružate. Kada vi istinski verujete u ono što radite, verovaće i drugi. Morate iskreno da se predate ciljevima. Tada ćete zajednički ostvariti velike ideje.
Zato ne govorite prebrzo ni preglasno. Napravite pauzu da čujete i druga mišljenja. Podržavajte kolege. Usmeravajte ih. I pratite njihove reakcije.
Guglovo istraživanje potvrđuje ove pretpostavke
Pravi primer važnosti svih ovih veština pokazao je jedan od Guglovih projekata: Oksidžen (Oxygen) je osmišljen kao istraživanje među zaposlenima i sprovodi se od nastanka kompanije, 1998. godine.
Zaposleni treba da po prioritetima postave 8 ponuđenih vrednosti, po redu po kome ih cene kod svojih kolega. Rezultati su sledeći: na poslednjem, 8. mestu našla su se STEM znanja (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) – vrednosti za koje je menadžment mislio da su najvažniju. Na prva dva mesta bile su komunikacija i empatija.
Šta to znači u vašem svetu?
Mnogo je onih koji znaju da programiraju, ali mnogo manje onih koji, uz to što znaju da programiraju, sarađuju s kolegama, predvode tim i prilagođavaju se okolnostima.
Zato jeste važno gde ste stekli znanja: ustanova koja vam je – pored podučavanja – dala i priliku da znanja već tokom školovanja ispitate u realnim okolnostima, u kojoj su vam iskustva prenosili priznati profesionalci koji prate trendove, svakako je najbolje mesto da počnete. Međutim – kao i u poslu – i ovde je važno ono što takvu ustanovu izdvaja: program lične nadgradnje i proučavanje „mekih“ veština. Ako vas neko usmerava kroz takva znanja, i vi ih prihvatate kao prirodni razvoj svoje ličnosti.
Jer takav programer prestaje da bude jedan od radnika i postaje nezamenljiv.