ALBANSKI SNAJPERISTA UBIO SRPSKOG ATLETIČARA: Supruga Jelena ogorčena - ispada da je naš Goran uzalud dao svoj život
Prošla je tačno 21 bolna godina otkako je na Đurđevdan 1999. smrtno stradao veliki atletičar i još veći patriota Goran Raičević
Preko puta Kuće cveća, koju svake godine 4. maja obilazi veliki broj poštovalaca lika i dela Josipa Broza Tita, a u neposrednoj blizini Partizanovog stadiona, samo dva dana kasnije kod jednog spomenika okupi se porodica Gorana Raičevića. U ratno doba 1999. godine naš trofejni atletičar dobio je poziv za mobilizaciju i nijednog momenta se nije dvoumio. Odustao je od planiranog maratona u Grčkoj, pozdravio suprugu Jelenu i blizance Katarinu i Nikolu. Njegove reči i dalje ponosno odjekuju:
- Idem, to mi je dužnost! Ko će braniti prag moje kuće ako ne ja? Neće valjda neko iz Subotice? Kako da ne odem, šta bi rekli moji iz Strojinaca? Da sam kukavica, da sam izneverio svoju decu, svoj narod i sebe - odgovorio je tada Goran svojoj majci, koja ga je pitala da li baš mora da se odazove pozivu.
Na Đurđevdan 1999. godine, kao vojnik Trećeg bataljona Prištinskog korpusa, bio je na terenu u selu Kačikol. Albanska zaseda i snajper takozvane OVK zaustavili su Rajka, kako su ga svi zvali, u najvažnijoj trci u kojoj je učestvovao. Imao je samo 36 godina.
Kada smo sa Jelenom, Katarinom i Nikolom obišli bistu kod stadiona Partizana, njegovi blizanci uglas su izgovorili:
- Tata je još tu sa nama. Mama i prijatelji, koji svakog dana pričaju o tati, zaslužni su za to. Gde god da smo, o njemu se uvek priča kao da je tu! A Jelena danas, kako kaže, drugačije gleda na sve što se desilo.
- Sve ove godine sam imala briga i posla oko dece, a sad postajem svesna da je sve bilo uzaludno. Sve je obesmišljeno. Vređa me to, ispalo je da su ljudi koji su otišli bili budale, sve više mislim da je to moglo drugačije da se odradi - kaže nam Jelena, pa, onako majčinski, dodaje:
- Smrznem se kad pomislim da bi i Nikola morao tako. Drugačije bih sada postupila sigurno - zaključila je Jelena Raičević i dodala da će, kao i svake godine, i ove odneti cveće do spomenika Goranu kod stadiona Partizana.
(Gojko Filipović)