ZRENJANIN - Četvoro rukovodilaca zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" danas je uhapšeno u policijskoj akciji koja je u toku.
Uhapšeni su v. d. generalnog direktora "Jugoremedije" Zdravko Deurić (49) iz Zrenjanina, v.d. direktora u "Luksol farmaciji" i "Panfarm" Milan Zlokas (28), ovlašćeni sudski veštak Stevan Gregović (47) i finansijski direktor "Jugoremedije" Ankica Malušić (48), svi iz Zrenjanina. Oni se sumnjiče da su preduzeće oštetili za 600.000 evra.
Osumnjičeni su tokom 2011. godine lažno prikazivali vrednost zemljišta i lekova i tako firmi "Luksol farmacija" ( koju je osnovala "Jugoremedija") doneli protivpravnu korist od preko 55 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 600.000 evra).
Oni su prilikom osnivanja firme „Luksol farmacija" i „Penfarm" ( koju je osnovala grupa akcionara "Jugoremedije") lažno prikazali vrednost zemljišta „Penfarma" od 83.000 evra, iako je tržišna vrednost 186.000 evra, a lažnu vrednost je odredio sudski veštak Stevan Gregović.
U "Luksol farmaciji" je takođe lažno prikazana vrednost akcija koje "Jugoremedija" ima u tom preduzeću, od 300.000 evra, iako je stvarna vrednost bila 100.000 evra.
Zdravko Deurić, Milana Zlokas i i Ankica Malušić su licencu za lekove "kliacil" i "tolikar" sa zrenjaninske fabrike prebacili na "Penfarm" ceni od 63.740 evra, iako je stvarna vrednost licence 651.240 evra.
Inače, pre samo četiri dana, u Zrenjaninu je zapaljen službeni automobil vektra direktora Deurića. Nepoznati počinilac zapalio je automobil u 2.15 sati 28. jula na parkingu ispred zgrade u kojoj stanuje Deurić, u zrenjaninskom naselju "Rade Končar" u blizini centra grada.
Sindikalci upozoravali da preti stečaj
Fabrika lekova "Jugoremedija" u proteklih desetak godina prošla je privatizaciju, poništaj iste, prelazak u radničke akcionarske ruke, pokušaj nove prodaje, da bi danas, nakon hapšenja najužeg rukovodstva opet bila na svom "tranzicionom početku" sa otvorenim pitanjem daljeg opstanka na tržištu.
Prva privatizacija ove fabrike dogodila se septembra 2002. kada je "Jugoremedija" prodata vlasniku makedonske kompanije „Jaka80", nedavno uhapšenom kontroverznom niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, uz obavezu investiranja koju on nije ispunio.
Preduzeće "Jaka 80" preuzelo je potpunu kontrolu nad upravljanjem i poslovanjem ovim preduzećem, iako je u tom momentu bila manjinski vlasnik sa 41,9 odsto kapitala, pri čemu nije ispunila ugovornu obavezu o bankarskoj garanciji.
Tek kasnije usledilo povećanje njihovog vlasništva kroz dokapitalizaciju, koju su osporili sitni akcionari "Jugoremedije".
Privatizacija je nakon niza radničkih protesta poništena, a radnici su se aprila 2007. vratili i preuzeli upravljanje preduzećem.
Jovica Stefanović Nini uhapšen je prošle godine zbog sumnje da je od oktobra 2006. godine do aprila ove godine oštetio drugu farmaceutsku kuću "Srbolek", odnosno zbog sumnje da je nezakonitim postupanjem oštetio radnike, akcionare i državu za više od pet milona evra.
Radnike "Jugoremedije" je u tadašnjim protestima predvodio, tada sindikalni vođa a sada već uhapseni v.d generalnog direktora Zdravko Deurić, a mnogi mogu da se prisete slika sa ulica Beograda, protesta ispred Agencije za privatizaciju, Akcionarskog fonda....
Akcionari su u svojoj borbi dobili podršku velikog dela srpske javnosti - Saveta za borbu protiv korupcije, sindikata, raznih nevladinih udruženja...dok je u medijima, njihov povratak fabrike u "radničke ruke" označen kao prva pobeda radničkog akcionarstva.
Pojedini ekonomski eksperti osporavali su ovaj koncept i mogućnost efikasnog upravljanja fabrikom, navodeći da radničko akcionarstvo, kad nije zaživelo u drugim tranzicionom zemljama, teško da može i u Srbiji, ali, bez obzira na te tvrdnje, "Jugoremedija" je do današnjih dana ostala bastion radničkog akcionarstva.
Fabrika je posle raskinute, protivzakonite privatizacije vraćena u vlasništvo akcionara koja je 01. marta 2007. godine, na Skupštini akcionara postavila radničko-akcionarsku upravu nad fabrikom.
Rukovodstvo je na konferencijama za novinare tvrdilo da je firma napredovala u svom poslovanju, da je isplatila sva ranija dugovanja, da je dosta investirano, a za novonastale teškoće "optužena" je ekonomska kriza ali i država koja nije na vreme plaćala isporučene lekove.
Prošle godine pokreće se o nova privatizacija "Jugoremedije" i objavljuje tender.
Tender za prodaju "Jugoremedije" je raspisan u februaru 2011, ali do isteka roka za otkup 92,87 odsto kapitala zrenjaninske Fabrike lekova, nije se javio nijedan kupac.
Preduzeća "Luksol farmacija" i "Pen farma" , čiji je direktor takođe danas uhapšen u akciji policije, kao vlasnici dela akcijskog kapitala u Fabrici, podneli su tužbu Republičkom javnom pravobraniocu i tražili naknadu štete u iznosu od 111,5 miliona evra, koju su oni pretrpeli, kako su naveli, usled sporne privatizacije.
U "Jugoremediji" rastu i unutrašnji pritisci zaposlenih. Oni se organizuju u nova akcionarska udruženja, tražesmenu rukovodstva i pomoć države.
Fabrika je danas, kako tvrde, u veoma teškom položaju i potrebna je hitna "finansijska injekcija" kako bi se oporavila.
Privatizacija "Jugoremedije" nalazi se na spisku 24 sporne privatizacije u Srbiji koji je sastavio Evropski parlament.