Koronavirus ubija, a srpski predsednik je zaštitio stanovništvo. Da nije uspostavio snažne mere, vi biste sada imali ogromnu smrtnost, a zdravstveni
sistem bi popucao, jer je popucao u mnogo ekonomski snažnijim državama sveta, ocenjuje iz Vašingtona Srpkinja koja na licu mesta prati sve Trampove konferencije
Novinarske konferencije predsednika Amerike Donalda Trampa pažljivo prati najveći deo sveta, ali samo mali broj novinara obraćanje jednog od najmoćnijih ljudi današnjice može da prati i uživo u Beloj kući u Vašingtonu. Među tim privilegovanim novinarima je i Ksenija Pavlović Mekatir, rođena Beograđanka, koja dosad nije propustila nijednu Trampovu konferenciju otkako je on 2016. došao na čelo Amerike. U modernoj istoriji, Pavlović Mekatir je prva Srpkinja koja je dobila novinarsku akreditaciju za svakodnevno izveštavanje iz Bele kuće - službene rezidencije šefa Amerike, a u ekskluzivnom intervjuu za Kurir ona iz Vašingtona, gde godinama živi, govori o tom iskustvu, zatim o Trampu i njegovoj supruzi Melaniji, te o srpsko-američkim odnosima, ali i o životu u vreme koronavirusa...
Na početku - kakvo je trenutno stanje u SAD kada je reč o pandemiji koronavirusa?
- Pandemija koronavirusa u Americi je maksimalno politizovana i polarizovana. Mi smo ovde iz teme impičmenta upali u pandemiju i život se promenio preko noći. Svakodnevni život će se normalizovati, ali više nikada neće biti isti. Sve što je bio problem u dubini američkog društva isplivalo je na površinu i u prvi plan kroz krizu sa koronavirusom. Sposobni su postali sposobniji, a nesposobni su pokazali koliko su zapravo nesposobni za upravljanje krizom.
Kako se ova kriza odrazila na izbornu kampanju u SAD, koja je u toku?
- Izborna kampanja je pala u drugi plan i prostor za politiku se suzio jer ljude zanima kako će da plate stanarinu, kredite, račune koji pristižu. Tramp je brzo reagovao da se uspostave programi ekonomske pomoći i to je ono što glasači uvek pamte u toku krize. U trenutku kada su sve kamere na predsedniku, politički protivnici imaju mnogo manji uticaj i mogućnost manevra. Tramp je to shvatio i on ne skida kamere sa sebe. Najveća greška koju neko može da napravi jeste da potceni Trampa. On se dobro snalazi u haosu i neizvesnim situacijama visokog pritiska u kojima se tipičan političar, birokrata, ne snalazi najbolje.
Gledano sa strane, kako se, po vama, Srbija snašla u borbi protiv koronavirusa u odnosu na druge zemlje?
- Aleksandar Vučić je odlično reagovao na krizu. Odlučno i brzo je reagovao da se sačuvaju životi ljudi, kao i da se nađu zaštitna oprema za medicinske radnike i respiratori, što je bio globalni problem u svim zemljama. Sati su odlučivali o ishodu života i smrti i zato je jako važno da političari imaju dobar instinkt i sposobnost brzog reagovanja i upravljanja krizama. Da predsednik Vučić nije uspostavio snažne mere, vi biste sada imali ogromnu smrtnost u Srbiji, a zdravstveni sistem bi popucao, jer je popucao u mnogo ekonomski snažnijim zemljama sveta. Pogledajte samo šta se desilo u Velikoj Britaniji. Zamalo su izgubili dobrog prijatelja moje porodice u Londonu, premijera Borisa Džonsona. Koronavirus ubija, a predsednik Vučić je zaštitio stanovništvo. Da nije to uradio, bilo bi što nije. Karantin, naravno, nije lak, ali srpski narod ima neverovatnu snagu da preživi teške trenutke, to znam iz iskustva. Sada je ključno fokusirati se na narednu fazu i pripremiti se za život posle korone.
Da pređemo i na teme koje nemaju veze s koronom... Odnosi Srbije i Amerike imaju dugu istoriju, ali kako biste ocenili trenutnu saradnju dve države?
- Predsednik Vučić i ambasador Đerd Matković u poslednje vreme su mnogo toga unapredili na spoljnopolitičkom planu. Dobra stvar je da postoji nenaslikani kanvas u bilateralnim odnosima dve zemlje i da saradnja može da se učvrsti, a onda i unapredi na svim nivoima. Sve je otvoreno, pitanje je samo da li neki budući ambasador Srbije u Americi ima sposobnosti i pre svega kontakte i dobro razumevanje Amerike, prvenstveno Vašingtona, kako bi nastavio ono šta je Matković započeo. Srbija u Vašingtonu mora da ima najbolje ljude, koji razumeju Ameriku sa američkog pogleda na svet. Amerika je vrlo kompleksna zemlja, devedeset odsto je fokusirana na domaće teme. Za pažnju američkog predsednika u tih deset odsto, a možda je to i manje od deset odsto onoga što spada u prioritete američke spoljne politike, mora se izboriti.
Džimi Karter je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd 1980. Mislite li da ima šanse da Beograd opet bude domaćin šefu SAD?
- Mnogo bih volela da predsednik Amerike dođe u posetu i uveri se koliko je Srbija kosmopolitska sredina, otvorena i topla prema strancima. Najveći uspeh Trampove administracije na spoljnopolitičkom planu bi mogao da bude upravo na Balkanu. Ako bi Tramp posetio Srbiju do novembra 2020, to bi bio istorijski događaj, a ne zaboravite - ako predsednik Tramp nešto voli, to je da pravi istoriju i da bude prvi u svemu. Kada bih imala zvaničnu ulogu u spoljnoj politici Srbije, na to bih ga svakako podsetila.
Kakav utisak na vas ostavlja Tramp?
- Za ove četiri godine izveštavanja iz Bele kuće, Trampa sam jako dobro upoznala, njegov proces odlučivanja i mogu sa 99 odsto tačnosti da uvek predvidim svaki njegov potez. Iz perspektive srpsko-američkih odnosa, taj utisak je pozitivan, deluje mi da su otvoreni za znatno poboljšanje i unapređenje odnosa Amerike i Srbije.
A kako vidite Trampov odnos prema novinarima? Često zna da bude grub...
- Predsednik Tramp je u svakodnevnom konfliktu s novinarima. Tramp pravi konflikt, ali ga u isto vreme i prihvata, a to znači da i nakon verbalnog sukoba novinar može da se vrati i opet postavi agresivno pitanje. Tramp će na to odgovoriti, pokazaće otvoreno kada mu se nešto ne dopada, ali niko od nas nije u strahu od njega, i to je prednost američkih sloboda. Ali ne zaboravite da je američko novinarstvo specifično, ono je glasno, agresivno i u isto vreme je i elitni klub. Mi imamo mnogo veće slobode nego bilo gde u svetu, jer je pristup u osnovi kritički i ništa drugo se ne očekuje.
Hoćete li nam na kraju otkriti kako ste uspeli da dobijete akreditaciju za izveštavanje iz Bele kuće? Konkurencija je, to se zna, vrlo velika...
- Uspela sam svojim radom i vizijom koju sam u tom trenutku imala. Nije dovoljno da samo imate ideje, mnogi ljudi imaju ideje, ali je potrebno i da ih sprovedete. To je suština američkog sna i njegova najveća snaga. Sve može i sve je dostupno ako imate znanje, a onda i odlučnost da sprovedete svoje odluke. Prva sam Srpkinja u modernoj istoriji koja je u pres-koru Bele kuće i planiram da napišem knjigu o tome i podelim svoja znanja i dragoceno iskustvo sa svima koje zanima kako je to izveštavati s prve linije istorije i pratiti predsednika Amerike već četiri godine.
Pokrenuli ste sopstveni portal i stali rame uz rame sa svetskim medijima...
- Osnovala sam nezavisnu publikaciju The Pavlovic Today kako bih prvenstveno, kad sam bila na Jejlu, svojim studentima omogućila forum razmene ideja o politici i društvu. To je tako počelo i odlučila sam onda da uđem u pres-kor Bele kuće, što sam i uradila. Moja publikacija Pavlovic Today ima jako kvalitetan sadržaj od samog početka i ne pada pod političku i ideološku polarizaciju, koja je jako prisutna na medijskom prostoru Amerike. Sećam se da mi je Arijana Hafington, kada smo sedele u njenoj kancelariji na Menhetnu, rekla da joj se mnogo dopalo to što sam kreirala.
Od samog početka dobijala sam veoma pozitivne komentare velikih imena američkog novinarstva. Meni je uvek bio zanimljiv nezavisni film i po tom modelu sam odlučila da The Pavlovic Today bude upravo to kada je u pitanju izveštavanje iz Bele kuće, kojim decenijama dominiraju velike medijske korporacije poput CNN, Foksa, NBC, MSNBC, CBS. U pres-kor Bele kuće sam ušla s mnogo iskustva, iz političkih nauka Ajvi lige i ekskluzivnog svetskog novinarstva koje sam radila, od intervjua sa Stivom Forbsom, Martinom Ejmisom, direktorom Svetske banke, Novakom Đokovićem, Monikom Beluči, Ričardom Bransonom i drugim svetskim zvezdama i globalnim liderima. U političkom novinarstvu, koje radim u pres-koru Bele kuće, mene zanima samo informacija i dobra analiza te informacije, rukovodim se zlatnim pravilom novinarstva: činjenice su svete, a komentari su slobodni.
Kurir / Boban Karović
Foto: Vilijam Mun, Nemanja Nikolić