VUK JOVANOVIĆ ZA KURIR PRED FINALE SERIJE "TAJKUN": Morao sam da naučim bonton zbog uloge
Mladi glumac kaže da je kao pripremu za snimanje pročitao nekoliko knjiga o svetskoj ekonomiji i bankarstvu, a tek posle razmišljao o karakteru Bojana Simonovića
Vuk Jovanović pažnju šire javnosti skrenuo je ulogom poručnika Aleksandra u filmu „Zaspanka za vojnike“ Predraga Gage Antonijevića. Glumac, rođen na Cetinju i jedan od najboljih studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, trenutno se bori za goli život kao Bojan u seriji „Tajkun“ i sumnja u svog oca Vladana Simonovića.
U razgovoru za Kurir Vuk otkriva kako se uklopio sa Draganom Bjelogrlićem i kakav kraj sage o porodici Simonović naredne nedelje čeka gledaoce Superstar TV i RTS.
Ostala je još samo jedna epizoda „Tajkuna“. Da li ste zadovoljni svojom ulogom i reakcijama publike?
- Dao sam sve od sebe da iznesem ovu ulogu i opravdam očekivanja reditelja Miše Terzića, koji je verovao u mene od samog starta. Ne znam kakve su reakcije publike i ne zamaram se time.
Hoće li ti ostati glava na ramenima? Šta čeka Bojana i Vladana u velikom finalu?
- Nažalost, moraćete da sačekate finalnu epizodu i uverite se sami. Jedino što mogu da otkrijem jeste da vas čeka spektakl.
Kako ste se uklopili tokom snimanja sa filmskim ocem, kog igra Dragan Bjelogrlić, i da li vam je kao mlađem kolegi pomagao ili možda davao neke savete?
- Dragan Bjelogrlić je veliki profesionalac i legenda naše glumačke scene. Nesebično mi je delio savete svaki put kada oseti da mi je potrebna smernica ili objašnjenje. Bio sam i više nego uzbuđen kad sam čuo da će mi on igrati oca u seriji.
Čime se vodite kad gradite nove uloge? Koje su vam kolege iz sveta bile dobri uzori pri građenju Bojana?
- Za ovu ulogu je pristup bio drugačiji jer se sa ljudima iz sveta biznisa na tako visokom nivou retko srećemo. Pre svega sam pročitao nekoliko knjiga o svetskoj ekonomiji, bankarstvu, uopšte tajkunima i njihovom bogatstvu i načinu života. Morao sam da se prisetim bontona, jer sam, biću iskren, dosta toga pozaboravljao (smeh). Tek nakon toga sam krenuo da razmišljam o Bojanovim manirima, karakternim osobinama, gestikulaciji, artikulaciji...
Šta posebno pamtite sa samog snimanja?
Pijanstvo na poslednjem danu snimanja (smeh).
Kako vidite mesto i ulogu umetnika u društvu posle korone?
- Identično kao i pre korone, citirao bih svoju mentorku, profesorku Gordanu Marić: „Dve najnezahvalnije profesije u našem društvu su biti sveštenik i glumac.“
Objavili ste pre skoro deceniju pod imenom The Spian 2011 hip-hop album „Why so serious“. Da li pišete i dalje tekstove i ima li nagoveštaja o novoj saradnji sa Đorđem Miljenovićem, poznatijim kao Skaj Vikler?
Objavio sam album pod pseudonimom „Thespian“, tj. „Tespian“, što na engleskom znači „dramski glumac“. Ne znam iz kog razloga je neko napisao pogrešno to ime i do dana današnjeg se ta greška provlači kroz novine. Đorđe Miljenović je suvi genijalac, poznanstvo sa njim došlo je na samom kraju mog boravka u Beogradu, vredelo je više nego sve pre toga. Album je napisan, sada su mi na redu konačno došla filmska i televizijska scenarija na kojima svakodnevno radim.
Kurir / Ljubomir Radanov
Foto: Firefly, Nemanja Nikolić