Nedelja, 13. maj 1990. godine. U Zagrebu je uzavrela atmosfera, jer je za popodne u maksimirskoj šumi zakazan duel fudbalera Dinama i Crvene zvezde.
Na tribinama su pre početka utakmice izbili neredi, pa se nije igralo, a golman zagrebačkog Dinama Miralem Ibrahimović se spremao da počne od prvog minuta na golu "modrih", umesto Dražena Ladića, kada su izbili neredi.
"Izašli smo za zagrevanje, kao i uvek. Bili smo iza gola kod južne tribine. Bilo je to najneobičnije zagrevanje u karijeri", prisetio se Ibrahimović.
"U jednom trenutku sam na golu, a ispred mene za navijačem trči policajac. Bilo je strašno, Delije su me gađale kamenjem, ali nisam osetio da me nešto pogodilo. Najviše me bilo strah za suprugu i ćerku koje su bile na zapadnoj tribini. Više sam razmišljao o njima nego o sebi".
Ibrahimović je uz Bobana, Škrinjara bio jedan od retkih igrača koji su ostali na terenu kada je policija uletela.
"Škrinjar je dobio pendrekom po leđima. Policajac ga je baš žestoko udario, a bio sam na par metara kad je Boban udario policajca. Mene policajci nisu dohvatili, ali nažalost Vjeku i navijače jesu". rekao je Miralem i nastavio:
"Bilo je spasavaj se ko može. Ma videlo se odmah kad smo izašli na zagrevanje da situacija nije normalna. Pa policija je navijačima Crvene zvezde dopuštala da krenu s ekscesima. Kao da je bilo jasno da od fudbala taj dan neće biti ništa".
Na kraju su svi igrači moraju u svlačionicu da odu, u kojoj su ostali nekoliko sati.
"Ja sam i dalje bio zabrinut za suprugu i kćerku. Nisam znao jesu li one dobro, jer smo oterani u svlačionicu dok je haos još trajao. Kasnije su došle na mesto gde se inače okupljala naša ekipa. Laknulo mi je", zaključio je Ibrahimović.
Kurir sport / 24sata.hr