Autofagija predstavlja reciklažu na nivou ćelije - tokom ovog procesa oštećeni ćelijski elementi prolaze kroz proces reciklaže i tako ćelija dobija "nov" materijal. "Sastavljena" od grčkih reči koje u slobodnom prevodu znače "jesti samog sebe". Kako, dakle, samo ime kaže, u pitanju je proces tokom kojeg se naše ćelije rešavaju otpada i recikliraju one oštećene tako što ih bukvalno - "pojedu".
Japanski naučnik Jošinori Osumi 2016. dobio je Nobelovu nagradu za doprinos u proučavanju i razotkrifanju funkcionisanja ovog procesa.
Njen glavni pokretač je post i neophodno je provesti određeno vreme bez hrane, tačnije između 12 i 16 sati. Iako zvuči kao nešto što je teško izdržati, zapravo uopšte ne mora da bude. Naime, ukoliko jedete u šest popodne poslednji put i "izgurate" nekoliko sati do spavanja bez hrane, ali uz vodu, čaj ili limunadu, do ujutru kada dođe vreme doručku - proces autofagije već je pokrenut u organizmu.
Autofagija inače savetuje dva do tri obroka dnevno. Kao po priči mama i baka, doručak je najvažniji i ubrzo pri ustajanju valja dobro doručkovati. Ručak sledi 5 sati kasnije, a između se može pojesti i manja užina, ukoliko osećate glad. Večera, ukoliko je baš neophodna, valja se pojesti najkasnije do sedam sati uveče.
Teniser Novak Đoković, na primer, po 16 sati ne jede. U tom periodu, kako je otkrio u razgovoru sa profesorom doktorom Draganom Ivanovim, samo pije vodu.
"Dotakao bih se teme autofagije. Koliko je bitna, ta vrsta posta 16 - 8 je popularna, 16 sati se ne jede, 8 sati se jede, to ja primenjujem, osetio sam u poslednjih godinu i po dana koliko to praktikujem dosta poboljšanja u sistemu za varenje. Bolje spavam, imam veću energiju tokom dana, imam manje padova", pričao je Novak, koji je na ovoj dijeti već godinu i po dana i koji svakako postiže šampionske rezultate.
Suština je da tokom 24 sata - pola vremena ne provedete tako što ćete jesti, ali ne i gladovati.
"Važno je koju vrstu hrane jedemo, koliko jedemo i kada jedemo. Kao i kada jedemo i kada ne jedemo. Za doručak jedemo ugljene hidrate. Postoje priče da voće ne treba jesti ujutru, to je greška. Čim se sunce rodi, izluči se insulin, on žudi za ugljenim hidratima. Doručak treba da bude količinski najveći. Za ručak treba da unosimo proteine. U dva sata popodne jedemo, proteini koje smo uneli za ručak, moraju da čekaju 'portira' na mišićnim ćelijama. Taj "portir" je hormon rasta, koji se luči sa zalaskom sunca. On će tokom noći te aminokiseline da unese u mišiće i druge organe", rekao je Ivanov, ističući značaj voća, orašastih plodova, integralnih žitarica, kao i druge vrste kvalitetne hrane.
Nakon 12 do 16 sati gladovanja dokazano je da se u našem organizmu aktivira autofagija, proces koji ima isceliteljsko dejstvo na ceo naš organizam, na naše emocije, našu dušu i telo, a ima i preventivno dejstvo - objasnio je dalje profesor.
"Ako ništa ne unosimo 12 sati, naš mozak gleda gde može da pronađe neku rezervu. Onda nađe neki mikroorganizam, patogenu bakteriju i razori je i reciklira, onda nađe neku mutiranu ćeliju, i od razgrađenih materijala napravi ekstra energiju, pa imamo dodatno gorivo, jer smo imali ćelije i strukture koje su nam bile nefunkcionalne i tu ćeliju uzme za stvaranje novih mladih, zdravih ćelija. Ako mi ručamo u dva ili tri sata popodne, u dve do tri sata posle ponoći se aktivira autofagija i ona će očistiti naš organizam od mikroorganizama, arterosklerotskih naslaga na zidovima krvnih sudova, od malignih ćelija. Ona će nam očistiti organizam i pripremiti gorivo za sutradan, ali mora da prođe 12 do 16 sati. Ako nam je organizam istreniran treba manje vremena, trebaće nam u početku 16 sati, pa će se spustiti na 12. Važno je znati kada autofagija treba da se uključi. Ona mora da se uključi noću. Kada se luči hormon rasta i hormon melatonin. Nije dobro ako noću jedemo, a očekujemo da se autofagija uključi tokom dana. Može, ali pitanje je koliko će biti efikasna", ispričao je on.
Benefiti autofagije:
- pomaže u borbi sa šećernim i srčanim bolestima
- podmlađuje organizam
- čuva organizam od malignih oboljenja
- čuva nervni sistem
- bori se sa virusima i bakterijama
Onima koji teško podnose ovakav režim ishrane savetuje se da se ne forsiraju. Ipak, kažu stručnjaci - nije za svakoga, a u životu je najvažniji balans, kao i uživanje u svakodnevici.
Kurir.rs, M.G/Foto: Instagram printscreen, Shutterstock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: