Tenzije... Svet je ponovo pred velikim izazovima jer lider SAD traži da se zvanični Peking označi kao krivac za izbijanje epidemije i želi da formira veliku antivirusnu koaliciju, kaže za Kurir Milovan Jovanović, novinar i politički komentator.
Američki predsednik Donald Tramp sprema se za osvetu Kini jer je smatra krivom za pandemiju koronavirusa, koja je samo u SAD odnela više od 84.000 života i uništava ekonomsku snagu najmoćnije svetske sile.
Na to ukazuju izjave zvaničnika iz Vašingtona, ali i tvrdnje obaveštajaca iz Pekinga, o čemu je Kurir već pisao, da Bela kuća vidi uspon Kine kao ekonomsku i nacionalnu pretnju i da se sprema za ekonomski, ali možda i pravi rat.
Novi zakon
Na tragu te pripreme sukoba senator Lindzi Grejam, blizak Trampov saradnik, juče je predložio u Senatu zakon kojim bi se predsedniku omogućilo da uvede sankcije Kini ukoliko ne dozvoli istragu pojave kovida-19.
- Da nije bilo obmane koju je sprovela Komunistička partija Kine, virusa ne bi bilo u SAD. Siguran sam da Kina neće pristati na saradnju sa ozbiljnim istražnim timom, osim ako je ne primoramo - ocenio je Grejam.
Ove najave u skladu su sa uputstvima Republikanskog senatorskog komiteta da „Kina mora da se napadne zbog pandemije“.
- Kina nije naš savetnik i nisu samo naši rivali - oni su naši protivnici, a kineska Komunistička partija je naš neprijatelj - naveli su senatori.
Novinar i politički komentator Milovan Jovanović za Kurir kaže da je „svet ponovo pred velikim izazovima“.
- Kriza koju je izazvala pandemija kovida-19 potresla je međunarodne odnose. Tenzije između SAD i Kine, koje su počele još 2016, dodatno su se rasplamsale. Predsednik SAD je na poslednjem sastanku grupe G7 tražio da u zajedničkom dokumentu stoji termin „vuhanski virus“ i da se Kina jasno označi kao krivac za izbijanje epidemije. Na predsedničkim izborima u novembru centralna tema biće ekonomski i zdravstveni odgovor na epidemiju. Tramp će sasvim sigurno za sve što se desilo optuživati Kinu, koju on i njegove pristalice još od prošlih izbora vide kao najveći problem i pretnju SAD. Isto tako će i predsednički kandidat demokrata Džozef Bajden i njegovi sledbenici krivca za najveću katastrofu koja je zadesila SAD još od Drugog svetskog rata tražiti u Kini - kaže on.
Jovanović naglašava da situacija počinje da liči na onu iz 2001, posle teroristički napada, kada su SAD formirale veliku antiterorističku koaliciju protiv Avganistana i Iraka.
- Tada je gnev i bes američke javnosti platio glavom Sadam Husein. Ovoga puta moglo bi da dođe do velike antivirusne koalicije, jer javnost u zemljama koje su najgore pogođene traži da se kazni onaj ko je najodgovorniji za ovu epidemiju. Ova epidemija uzdrmala je i Kinu i njenu Komunističku partiju. Ovo je najveći izazov s kojim se KPK suočila u novijoj istoriji i najveća kriza za predsednika Si Đinpinga - objašnjava Jovanović.
Borba
Spoljnopolitički komentator i novinar Boško Jakšić za Kurir kaže da su dve stvari ključne kada se posmatra spor Trampa i Sija.
- Prva stvar u natezanju između Trampa i Đinpinga odnosi se na poreklo virusa. Tramp i njegovi saradnici navode da je koronavirus potekao iz laboratorije u Kini, dok iz Pekinga iznose kontraoptužbe da su virus doneli američki vojnici koji su učestvovali na svetskim vojnim igrama u Vuhanu. Zajednički im je to da i jedni i drugi smatraju da je virus veštački. Međutim, najveći broj uglednih svetskih naučnika smatra da je virus potpuno prirodnog porekla. Tramp ima i lični motiv da održava napade na Kinu. On njima pokušava da prikrije sopstvene brljotine u vezi s reakcijom Amerike na zarazu. Tramp oštro kritikuje Kineze, a sam ima mnogo počinjenih sličnih grešaka - kaže on.
Vlade Radulović, vojnopolitički komentator, ističe da postoje dva aspekta spora između Vašingtona i Pekinga.
- Prvi je ta političko-ekonomska borba, gde ne treba zanemariti činjenicu da je ona u fokusu i najglasnija. U pitanju je sukob za prevlast na globalnom nivou. Koliko god da je konflikt snažan, ne treba iz vida izgubiti činjenicu da su Amerika i Kina zemlje usmerene jedna na drugu. Kina ima veliki broj američkih obveznica, dok roba vredna na desetine milijardi dolara ide iz SAD u Kinu. SAD i Kina su međusobno zavisne. Drugi aspekt je vojni deo sukoba. Paralelno s pandemijom virusa porasle su tenzije oko veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru. Kina je odavno prestala da bude samo regionalna sila, što pokazuje i njena vojna baza u Džibutiju, dok Amerika želi da zadrži dominaciju u svetskim okvirima - kaže on.
Kurir.rs/ A. Petrović - A. Ivanović Foto/ Profimedia