Svetske turističke znamenitosti postepeno se ponovo otvaraju nakon velikog zatvaranja, ali ne izgledaju vrlo primamljivo. Za odlazak na plažu potrebno je razmakati suncobrane i zaboraviti na uslugu pića, dok bi gradski odmor u Evropi mogao da znači da morate nosti masku i u kupovini.
Da se ne spominju karantini koji su uvedeni za ograničavanje uvezenih infekcija, teško da je to sjajan način da se započne odmor. Javno zdravlje postalo je ogroman faktor u turizmu: „Bez Covida“ je nova ocena pet zvezdica.
Ako postoji posebno odredište koje bi se moglo pretvoriti u idealno odmarališree od Covid-19, to je Island. Malena ostrvska nacija - stanovnika od 360.000 - odavno je poznata po svojim zadivljujućim pejzažima, pogledima na severno svetlo, lavnim pećinama i drugim vidicima koji su predstavljeni u emisijama poput Igre prestola.
Nedavno je dobila priznanje kao studija slučaja koronavirusa, držeći pod nadzorom izbijanje bez nametanja mera ili drakonskog zatvaranja. A to može vrlo dobro pokazati način na koji zemlje pokušavaju da uspostave ravnotežu između budnih posetilaca i izbegavaju razbuktavanje slučajeva.
Od početka izbijanja Island se izdvojio iz većeg dela Evrope tako što je pripremio proaktivni plan za pandemiju i pridržavao se njega. Zemlja je započela široko testiranje na Covid-19 u februaru, čak i pre nego što je prvi slučaj proglašen. Čak je testirala ljude koji nisu pokazali nikakve simptome, u partnerstvu sa kompanijom sa sedištem u Reikjaviku zvanom DeCODE Genetics da to učini.
Island je testirao više ljudi po glavi stanovnika nego bilo ko. Karantiranjem i pronalaženjem kontakata pozitivnih slučajeva, zemlja je izbegla krajnosti ili neselektivnog zaključavanja ili jednostavno puštanja virusa (u nadi da će dostići grupni imunitet).
Rezultat je nacija sa samo 1.802 slučaja i 10 smrtnih slučajeva; njegova procenjena stopa smrtnosti od 0,6% niža je od Francuske, Italije ili Švedske.
Ovo ne treba zanemariti uticaj demografije - prosečna starost Islanda je oko 36, 10 godina niža od Italije - ili lakoća socijalnog distanciranja u zemlji čija je gustina naseljenosti jednaka Montani u SAD, ali efikasno vladino planiranje, pouzdano naučno saveti i testiranje igrali su ključnu ulogu. Sve stvari koje se sada dovode u vezu sa turizmom.
Umesto da potraže posebne ponude ili ekskluzivne „putničke aranžmane“ sa određenim zemljama, plan Islanda je da od 15. juna svim posetiocima ponudi izbor između dvonedeljnog karantina ili testa Covid-19 (čija cena možda mora da bude otplaćuje se kasnije). Očigledni podsticaj za polaganje testa znači da će se svim posetiocima verovati da su odgovorni , a ne samo onima sa određenim pasošem.
Zapravo, istraživanje DeCODE Genetics o širenju zaraze početkom marta otkrilo je da su ljudi koji su stigli iz Britanije i Evrope, a ne iz Kine, doneli virus na Island. (U to vreme, islandska upozorenja o svojim saznanjima u zemljama poput Austrije su zanemarena) Umesto da zatvorite granice ili pokušate da odaberete preferencijalne partnere, bolje je pratiti infekciju.
Takav način razmišljanja čini verovatno da će posetioci morati da preuzmu Islandovu aplikaciju za praćenje kontakata Rakning C-19 za mobilne telefone. To se čini dovoljno fer s obzirom na snažnu politiku zaštite podataka u zemlji. Zauzvrat za ove prilično lagane restrikcije posetioci će dobiti mesto bez gužve ili restriktivne politike kretanja i nošenja maski za lice. To je dobra trgovina.
Očigledno je da nešto napravite nije garancija da će ljudi doći. Tamo gde Island može takođe da postane uzor je u aktivnom obrađivanju finansijske podrške turističkoj industriji, koja je postala njegov ključni izvoz nakon jezive bankarske krize 2008. godine. Vladin fiskalni paket, u vrednosti od 8% bruto domaćeg proizvoda, uključuje subvencije za promociju domaćeg turizma, obustavu hotelskih taksi i marketinšku kampanju. Turistički sektor sa 10% BDP-a predstavlja veliki deo islandske ekonomije - nedaleko od nivoa Italije - i privlačenje posetilaca u zemlji i inostranstvu je neophodna strategija.
Ništa od ovoga ne izgleda kao da će biti dovoljno da se ove godine izbegne duboka recesija, jer globalni potrošači smanjuju troškove i manje putuju. Možda čak i nije dovoljno da izbegnete novi skok infekcija ako se dogodi najgori slučaj.
Ali kako se druge zemlje bore da izađu iz karantina, a istovremeno pokušavaju da promovišu turizam, Island vredi obratiti pažnju. Ako malo ostrvo može da testira, prati i izoluje slučajeve koronavirusa i pokrene turizam u razmaku od nekoliko meseci, to se može učiniti i na drugom mestu.
Kurir.rs/Bloomberg Foto: Profimedia