Beograd ove nedelje objavljuje izveštaj o tome šta smo uradili tokom vanrednog stanja, normalno je da građanima položimo račun
Tokom vanrednog stanja bili smo solidarni, disciplinovani i odgovorni. Naša zemlja je bila među državama s najstrožim merama jer smo slušali struku i lekare. Tako smo spasli hiljade života. Nemamo mi šta da slavimo, jer mi smo kao vlast radili posao za koje su nas građani birali. Pohvale zaslužuju građani koji su bili disciplinovani i zdravstveni radnici koji su rizikovali svoj život da spasu živote svih nas. Pobedila je Srbija, a sada svi razumeju koliko je važno to što imamo snažnu državu, stabilnu vlast i jak budžet. Moj posao nije da se sviđam svakome i da pričam ono što bi ljudi želeli da čuju. Ja rešavam probleme i uređujem Beograd.
Ovim rečima Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, započinje intervju za Kurir, u kom govori o radu gradske uprave tokom epidemije koronavirusa, budžetu, izbornoj kampanji, ali i o političkim protivnicima.
Vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa se završilo, ali epidemija je i dalje tu. Imali smo prilično teških mesec i po. Kako se snašla gradska uprava?
- Beograd ove nedelje objavljuje izveštaj o tome šta smo uradili tokom vanrednog stanja. Normalno je da građanima položimo račun. Podeljeno je 182.285 paketa s namirnicama, od čega je najveći deo, 173.000, otišao penzionerima s primanjima manjim od 30.000 dinara. U saradnji s Kurirom, "Adrija medijom" i Bankom hrane podelili smo 8.000 paketa za osobe sa invaliditetom i roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Svi primaoci socijalnih davanja dobijali su novac bez dana zakašnjenja, a uradili smo više od 6.600 različitih rešenja za finansijsku pomoć porodicama. Preko deset hiljada korisnika dobijalo je svaki dan obroke u narodnim kuhinjama. Obezbedili smo skoro 700.000 maski i više od 600.000 rukavica. "Zelenilo" je dezinfikovalo više od tri miliona kvadrata, "Čistoća" oprala preko 30 miliona kvadrata ulica, Zavod za biocide dezinfikovao skoro četiri miliona kvadrata... Građanima starijim od 65 godina omogućeno je da zadrže subvencije ukoliko ne plate račune do 30. juna. Zakupci poslovnog prostora nisu plaćali zakup, koji će moći da plate do kraja godine sa 50 odsto popusta ili tokom sledeće godine na 12 mesečnih rata. Roditelji nisu plaćali boravak dece u vrtićima dok su bili zatvoreni. Volonterski centri su imali oko 85.000 poziva, a preko 35.000 puta su izašli na teren kako bi doneli nešto što je bilo potrebno penzionerima koji nisu mogli da izlaze iz kuće. Osam hiljada knjiga podeljeno je našim najstarijim sugrađanima, a 309 samostalnih umetnika dobilo je po 90.000 dinara za tri meseca.
Imali ste i netipične aktivnosti: delili ste zastave, organizovali šest koncerata u Starom dvoru... Neki ljudi nisu blagonaklono reagovali na to, postavljalo se pitanje koliko je to koštalo.
- Za sve te aktivnosti nije potrošen ni dinar iz budžeta. Deset hiljada zastava donirala je kompanija koja je o tome potpisala ugovor sa Gradom i one su podeljene zajedno sa još deset hiljada koje su kompanije direktno darivale građanima u ime predsednika Aleksandra Vučića. Nažalost, podelu srpskih zastava, na šta bi svi trebalo da budemo ponosni, ostrašćena manjina koja ne voli svoju zemlju je napadala. Svi umetnici koji su pevali na koncertima pa do onih koji su učestvovali u organizaciji nisu tražili nijedan dinar i hvala im na tome.
Šta vam kažu Saša Kovačević, Željko Joksimović, Lepa Brena... - besplatno su pevali, a napadani su?
- Oni su pevali za zdravstvene radnike, za svoju zemlju i svoj grad. Ali zato ih je ostrašćena manjina na društvenim mrežama, odnosno "lažna elita" stavila na stub srama. To su ljudi koji ne rade ništa u životu, koji su izgubili sinekure koje su imali od bivše vlasti i sada napadaju one koji rade. Nije bilo zabranjeno nikome da pomaže ljudima, da organizuje onlajn koncerte ili da deli pakete. Ima među opozicionim liderima pravih milionera, kao što su Đilas i Šolak. Umesto što su napadali nas koji smo delili pakete i pomagali ljudima, mogli su i oni da kupe pakete, da ih dele i da čine nešto za ljude. A nisu. Jer su neradnici.
Zbog vanrednog stanja urađen je rebalans budžeta Beograda, smanjen je za 20,3 milijarde dinara. Da li će nešto zbog toga trpeti? I šta?
- Neke investicije će biti zaustavljene, ali ne infrastrukturne. Naš budžet je bio milijardu i 205 miliona evra, bio je najveći u istoriji grada Beograda, a sada je smanjen za malo više od 17 odsto. Trošimo koliko imamo i nećemo i da se zadužujemo. Nekoliko međunarodnih institucija mi je nudilo novac za tekuću likvidnost, ali to Beogradu nije potrebno. Nismo smanjili plate u Beogradu kao što su to uradili neki gradovi u drugim zemljama. Sada vodimo bitku da Beograd nastavi da se razvija. Dok je trajalo vanredno stanje, nisam dozvolio da stanu gradilišta, ni gradska ni privatna. Obećavam Beograđanima da se neću zaustaviti dok Beograd ne bude ponovo imao najveći budžet u istoriji kako bismo nastavili da radimo kanalizaciju, fabrike za preradu otpadnih voda, ulice, fasade i metro.
Šta kažete na to što Boško Obradović štrajkuje glađu ispred Skupštine?
- Lažna predstava kojom ovaj fašista pokušava da sakrije da je bojkot propao, a on nema pristalice s kojima bi nasilno uzeo vlast. Ipak, ima tu nečeg dobrog.
Šta je dobro?
- Taj "štrajk" pokazuje da je Obradović ideološki lider opozicije, a ne Đilas. Njegovi ludački, fašistički potezi su program Đilasovog saveza. Na izbore ne izlaze pa bi da incidentima skrenu pažnju na sebe. Političke stranke postoje da bi učestvovale na izborima, ako ne izađu pred građane, onda nemaju svrhu. Jedino u fašizmu nema izbora. E to bi želeo Boško Obradović - da neko njega dekretom postavi za poslanika, samo da može na blagajnu po platu. E tako ne može!
Nedavno smo videli suze Dragana Đilasa jer se s razglasa čulo "Đilase, lopove" i paljene su baklje. Svojevremeno su se i ispred vaše kuće palile baklje i govorilo se "Vesiću, lopove". Može li se napraviti paralela između ova dva slučaja?
- Hoćete da kažete da je Đilas lično slao huligane ispred mog stana da pale baklje i prete mojoj porodici? Ili da preko svojih medija godinama satanizuje porodicu Aleksandra Vučića i proziva mu decu poimence? Ili da je Đilas lično organizovao da se zapali moja knjiga i linčuju moji saradnici? Nasilje u politiku uneo je Dragan Đilas. Imena njegove dece niko ne zna, kao što niko ne zna gde on živi, što je normalno i treba da ostane tako. Ali zahvaljujući njemu svi znaju kako se zovu Vučićeva deca, čak i ono koje je beba. Zbog Đilasa svi znaju gde ja živim. Za razliku od Đilasa, ja nemam obezbeđenje, niti ću ga ikad imati. Zato Đilasovim lažnim suzama niko ne veruje. Najbolje su mu odgovorile komšije koje su mu sutradan pustile Luisovu pesmu "Obriši suze, draga". Loša gluma i ružan pokušaj da zloupotrebi sopstvenu decu. Bednik.
Da li su premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić rezimirali kako su svi radili i međusobno sarađivali tokom epidemije?
Komunicirao sam svakodnevno sa predsednikom i predsednicom Vlade i sve što je trebalo u Beogradu oni su izašli u susret. Podjednako su vodili računa o čitavoj Srbiji. Mi smo uglavnom mogli sami da realizujemo stvari, ali kad god nam je nešto zatrebalo, dobili smo istog časa. Recimo, kad smo otvarali vrtiće, trebalo nam je 500 beskontaktnih toplomera, pozvao sam Vladu i dobili smo ih u roku od sat vremena. To je prava saradnja.
Kada se osećate najbolje zbog stvari koje ste uradili?
- Najbolje se osećam kada me pohvale građani. Srećan sam kad rešim neki problem, kada nešto izgradimo kao što je sada pasarela ili ranije fontana na Slaviji ili Paluluska pijaca. Ja sam takav političar, moj posao je da rešavam probleme. Na kraju se svaka politika svodi na to, da je politika dobra ako čini dobro ljudima. Moja pobeda je kada Beograd pobedi!
Kurir.rs/Silvija Slamnig Foto: grad Beograd