Veze Zoran bi mi, da je živ, sigurno zamerio na istim stvarima kao i otac. Morao bih da mu objasnim da Maraš i Baća ne mogu da se izražavaju kao oni
Film i serija „Južni vetar“ nije samo projekat koji ima armiju fanova već je postao kulturološki i društveni fenomen.
U Srbiji nema čoveka od sedam do 77 godina koji nije čuo za Maraša, Baću ili Cara. O nastavku, Mikiju Manojloviću kao Bjelinoj zameni i zbog čega bi mu, da je živ, zamerio njegov kum Zoran Đinđić, razgovaramo s rediteljem i scenaristom ovog ostvarenja Milošem Avramovićem.
- Zadovoljan sam krajnjim rezultatom i reakcijama. Verujem da su ljudi bili skeptični kako će ispasti serija nakon filma. Uvek se nametne to pitanje da li je bolji film ili knjiga, a u našem slučaju serija je bila film, a film knjiga. Mislim da smo uspeli da prevaziđemo naša očekivanja i očekivanja fanova, a i da dobijemo neku novu publiku u regionu - poručuje na početku intervjua Avramović.
Kada ćete snimati drugi deo filma „Južni vetar“?
- Čekamo da budu donete mere o načinu rada. Nepoznanica je kako ćemo snimati masovne scene i još mnoge stvari. Radiće se sporije, a mislim da će to uticati na kvalitet rada. Početak snimanja smo zakazali za 20. jul, a možda se neke stvari i promene do tog datuma.
Ide li vaš projekat na Netfliks?
- Nije bio problem da se film „Južni vetar“ proda Netfliksu, ali nismo to želeli po svaku cenu. Razgovarao sam s ljudima u Turskoj koji rade za njih i onda shvatiš da je Srbija u lošoj poziciji. Naš film je tada bio prodat širom sveta, a njihova ponuda je bila simbolična. Nije novac tu najveći problem. Mislim da će cela ova saga u budućnosti, kao franšiza, biti na Netfliksu, i da ćemo biti bolje tretirani, kao Česi ili neke serije iz regiona.
Gledamo li turske glumce u nastavku priče?
- Morali smo tu priču da stavimo na čekanje zbog korone. Očekujem da ćemo to realizovati s nekim od nastavaka.
Koliko godina još mislite da duva „Južni vetar“?
- Meni je „Južni vetar“ projekat broj jedan i nismo još ni na pola puta te priče. Imam kao autor i druga interesovanja i ne bih voleo da me samo po ovome pamte.
Šira javnost ne zna da vam je kum pokojni premijer Zoran Đinđić. Da li imate ambicije da o njemu snimite film?
- Još nije vreme za film o Zoranu. Mi nismo u stanju da napravimo dobar igrani film dok je sve vruće. Nemamo još ni dobar dokumentarac o njemu. Zoranov život je veoma interesantan, a ne samo tragičan kraj.
Kako ste postali kumovi i kakva sećanja imate na Zorana?
- Moj otac i Đinđić zajedno su studirali i počeli su tada da se druže. Zoran je venčao mog oca Zorana i majku Dobrilu i bio je blizak s našom porodicom do raspada Jugoslavije. Kumovi su se malo udaljili zbog politike i nekih samo njima znanih razloga. I danas čuvamo Zoranova pisma iz Nemačke, u kojima je pitao za mene. To je deo i neke moje istorije. Majka mi je pričala da, kad je upoznala Đinđića, već se tada da znalo da će dogurati daleko. Imao je harizmu kojom je zračio.
Kako bi se Zoranu, da je živ, dopao „Južni vetar“?
- Mislim da bi mu se dopao. Verovatno bi mi, kao i moj otac, zamerio na velikoj količini psovki. Morao bih da mu objasnim da ljudi ne mogu da se izražavaju kako oni govore, a onda bi mi on sigurno odgovorio da može u „Kumu“. To je epoha i neka druga kinematografija.
Koliko godina još Biković može da igra Maraša?
- Do samog kraja. Ne mogu da zamislim „Južni vetar“ bez Bikovića u ulozi Maraša. „Južni vetar“ je Maraš. Počeo je s njim, i završiće se s njim.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov/ Foto: Promo, Privatna arhiva