Ko će voditi pregovore sa Prištinom?
BEOGRAD - Dijalog Beograda i Prištine trebalo bi, prema najavama iz Beograda, da se nastavi već u septembru, a, kako sada diktiraju okolnosti, razgovaraće se na dva koloseka - tehničkom i političkom, što će značiti i uključivanje viših političkih aktera u pregovore i u nekom obliku možda i učešće predsednika ili premijera Srbije u njima.
Za sada još nije poznat konkretan plan vlasti u Beogradu za pristup kosovskom pitanju, ali se zna da predsednik Srbije Tomislav Nikolić i nova vlada čija su okosnica socijalisti i naprednjaci insistiraju na postizanju društvenog konsenzusa iz koga bi, prema najavama iz Predsedništva, trebalo da proistekne strategija koju bi u formi rezolucije usvojila Skupština Srbije.
Predsedništvo će na početku tog procesa inicirati razgovore na nivou lidera koalicija koje su ušle u parlament, a posle tih razgovora očekuje se uključivanje širih društvenih slojeva u dogovor.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić najavio je juče da će tokom avgusta predsednik Srbije i ključni ljudi iz vlade, sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka razgovarati o tome šta treba činiti po pitanju Kosova i Metohije.
On je, takođe ocenio da posle toga dolazi "vruć mesec septembar" kada će Srbija uoči nastavka dijaloga biti izložena daleko većim pritiscima nego što je do sada slučaj.
Sa tim se slaže i najveća opoziciona stranka - DS, čiji je poslanik i donedavni šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović poručio da je ta stranka spremna na dogovor, ako je vlast spremna na teške i hrabre poteze i ako najzad javnosti predoči svoj plan za rešavanje kosovskog pitanja, o kome se mnogo govori a, kako je dodao, ništa ne zna.
Stefanović je rekao da ne sumnja da će se pritisci uoči nastavka dijaloga povećati i ocenio da će se koplja lomiti oko toga da se Kosovo prepozna i prihvati kao odvojeni energetski entitet, da imovina Srbije dođe u ruke kosovske kompanije KEK i da se Kosovu odobri pozivni broj koji se numerički razlikuje od pozivnog broja za Srbiju.
Takođe, on je dodao da će se u pregovorima o severu, koji bi trebalo da budu ključno pitanje političkog nivoa dijaloga i koji će prema Stefanovićevim procenama početi uskoro, biti pritisaka da se to pitanje reši u okvirima Ahtisarijevog plana, koji je Srbija odbacila.
U ovom trenutku, međutim, nije poznato ni u Beogradu ni u Prištini ko bi se mogao naći za pregovaračkim stolom u Briselu, a samo jedna od tri strane - EU - izašla je sa zvaničnom najavom svog predstavnika.
Naime, kako je potvrdilo nekoliko evropskih zvaničnika, kao odgovor na podizanje dijaloga na viši politički nivo EU bi delegirala novog pregovarača, takođe višeg ranga - visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koji bi zamenila dosadašnjeg posrednika, britanskog diplomatu Roberta Kupera.
U Beogradu se za sada spekuliše da bi u nastavak dijaloga na političkom nivou trebalo da se uključe predsednik Srbije ili premijer, a da bi tehnički deo priče koji obuhvata ekonomski važna pitanja poput energetike i telekomunikacija, koje i inače već zadiru u politički nivo, trebalo da vodi savetnik predsednika za spoljnu politiku Marko Đurić.
Sam Đurić, međutim, nije želeo da govori o kadrovskim rešenjima, jer, kako je naveo, to pitanje biće razjašnjeno konsenzusom. On takođe nije želeo da potvrdi da li je predsednik Srbije, kako je u predizbornoj kampanji najavio, spreman da razgovara sa predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom.
U ovom trenutku, kako se Tanjug saznaje od izvora u državnom vrhu, preovladava mišljenje da bi politički dijalog trebalo da se vodi na nivou Vlade Srbije, a da predsednik države treba da ima svog izaslanika u timu, koji će obezbediti stalnu koordinaciju informacija.
To, međutim, ne znači da će sam premijer voditi pregovore, ali će ili on ili predsednik na izvestan način bio deo dijaloga.
Profesor FPN i bivši ambasador u Parizu Predrag Simić smatra da bi direktan susret Nikolića i Jahjage, premijera Srbija sa nekim visokim kosovskim zvaničkikom ili ministara značio de jure da Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. On u ovom trenutku ne može da oceni da li će i na koji način državni vrh Srbije učestvovati u pregovorima i naglašava da će se tek izborom pregovaračkog tima videti šta novi režim zapravo očekuje od dijaloga.
"Nisam siguran da razgovori u direktnom profilu mogu doneti išta osim prihvatanja te kosovske realnosti kako se to iz Brisela traži od Beograda", kazao je Simić.
Međutim, na osnovu prvih poteza novih vlasti u Srbiji mogu se nazreti i prvi obrisi novog plana, ili barem detalji u kojima će se politika novog državnog rukovodstva razlikovati od dosadašnje.
Naime, osnovna razlika, primećuju analitičari, je u tome što sada dve jake političke stranke direktno učestvuju i odlučuju o koracima u rešavanju kosovskog pitanja i što insistiraju na društvenom konsenzusu, a do sada se tim poslom na svim nivoima bavila DS pod patronatom doskorašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
Analitičari takođe procenjuju da je to zapravo posledica činjenice da partije koje su preuzele vlast u trenutku kada su pritisci međunarodne zajednice da se kosovsko pitanje zatvore sve jači pre svega žele da podele odgovornost za ono što na tom planu predstoji.
Promena je i u tome što je nova vladajuća većina ukinula Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i umesto njega formirala Kancelariju koja bi trebalo da bude krovna insitucija svim nadležnim ministarstvima u kojima će raditi posebni timovi ljudi zaduženi za pokrajinu.
Prema saznanjima Tanjuga, plan novih vlasti je da u tim timovima budu ljudi od poverenja i da krug protoka informacija od ministarstava ka Kancelariji, premijeru i predsedniku bude bezbednosno zatvoren.
Oni bi trebalo da rade na strategiji koja će omogućiti ispunjavanje maksimuma interesa Srbije na Kosovu.Dijalog, koji bi trebalo da bude nastavljen u septembru, mogao bi biti drugačiji i po tome što bi se u njega mogli uključiti i predstavnici kosovskih Srba.
Oni sami su to više puta tražili, mada, prema rečima dosadašnjeg šefa pregovaračkog tima, Srbi sa severa su sve njegove pozive da uključe u rad tima odbili.