Razne vrste restriktivnih mera pod kojima je više od polovine planete bilo proteklih meseci konačno su urodile plodom. Korona virus pokazuje znake posustajanja, a život se polako i oprezno vraća u normalu. Barem tako slušamo proteklih dana.
Sada je vreme za podvlačenje crta, sabiranje i oduzimanje uspeha i poraza u iscrpljujućoj borbi protiv pandemije. Zemlje širom sveta nosile su sa ovom krizom bez presedana na različite načine, a svaka od njihovih dobijenih ili izgubljenih bitaka ući će u riznicu neprocenjivih lekcija zbog koje će, možda, čovečastvo sledeću krizu dočekati spremnije.
Ovako su neke zemlje “ratovale” protiv zajedničkog nevidljivog neprijatelja. Neke su bile više, neke manje uspešne, ali sve one sada gledaju u budućnost i traže načine da ovo turobno i tragično poglavlje ostave tamo gde će se svakako naći – istorijskim udžbenicima.
Grčka
Epidemija korona virusa razotkrila je brojne loše lidere i vlade koji su predugo čekali pre nego što su preduzeli mere da zaštite svoje građane. Grčka je bila iznenađujuć izuzetak od tog pravila.
Mediteranska zemlja u hornoničnoj krizi beleži začuđujuće rezultate u borbi protiv pandemije, pa su je mnogi smestili na listu evropskih zemalja sa najboljom strategijom. Za to je zaslužna rana mera strogih ograničenja.
Podaci govore za sebe: sa oko 11 umrlih od kovida-19 na milion stanovnika, Grčka zauzima 58. mesto u svetu, a 21. u EU.
Nekoliko nedelja pre nego što je virus stigao u Grčku, planovi u slučaju opasnosti bili su gotovi, što je omogućilo vladi da brzo reaguje kada je 26. februara u Solunu prijavljen prvi slučaj zaraze.
Desetog marta vlada je zatvorila obdaništa i škole, a odmah posle prvog smrtnog slučaja 12. marta zatvoreni su bioskopi, muzeji, noćni klubovi, restorani, teretane, plaže… Nedelju dana kasnije zatvorene su prodavnice i crkve, a 23. marta usledile su stroge zabrane izlaska i putovanja, a većina letova u inostranstvo obustavljena je. Svi novi slučajevi infekcije dosledno su analizirani, a osobe s kojima je zaraženi bio u kontaktu zatvorene su u karantin.
Supermarketi su uveli mere kontrole gužve, pri čemu su svi prilikom ulaska morali da uzmu broj kako bi osigurali da na svakih 15 kvadratnih metara postoji samo jedna osoba. Svako ko napusti kuću morai je da sa sobom ima obrazac u kojem navodi razlog izlaska i ličnu kartu. Regularne policijske patrole pratile su kretanje građana i kažnjavale svakog ko prekrši pravila sa 150 evra.
Kao posledicu toga, Grčka danas broji manje od 3.000 zaraženih i oko 160 preminulih. To je daleko manje od Italije, Španije i Francuske, mediteranskih zemalja slične klime i opuštenog mentaliteta koji je za mnoge bio glavni krivac kada se situacija na jugu Evrope otrgla kontroli.
Čini se da je pokretačka snaga iza oštrih mera bila upravo najveća slabost Grčke - krihki zdravstveni sistem. Dugovima i ekonomskim krizama iscrpljeni Grci bili su od početka svesni da njihove institucije, pre svega zdravstvene, neće podneti katastrofu nalik onoj koja je pogodila Italiju i Španiju, zbog čega su dosledno i disciplinovano poštovali mere.
Grčka ovih dana otvara granice i plaže, a pokušava da pronađe i prvu kombinaciju mera kojom će spasiti letnju turističku sezonu.
Tajvan
S obzirom na to da je od kontinentalne Kine udaljen samo 130 kilometara, epidemija je u Tajvanu mogla biti katastrofalna. Tajvan je od kineske obale udaljen samo 130 kilometara. Nekoliko stotina hiljada Tajvanaca živi u samoj Kini, a prošle godine je preko dva miliona Kineza posetilo ovo ostrvo. Veze su prisne.
Krajem januara Tajvan je imao, prema proceni Univerziteta Džons Hopkins, drugi najveći broj slučajeva na svetu. Međutim, u svojoj populaciji od oko 24 miliona ljudi dosada imao tek oko 400 slučajeva zaraze i sedmoro preminulih.
Statistički gledano, nema zemlje na svetu koja se bolje izborila sa epidemijom. A to je uspela bez uvođenja strogih mera, poput karantina ili zatvaranja škola ili vrtića. Ključ je bio u brzini reagovanja i iskustvu stečenom u ranijim epidemijama.
Spremnost Tajvana proizlazi iz nekih naučenih lekcija iz epidemije SARS-a iz 2003. godine, koji je u toj zemlji usmrtio 181 osobu. Tajvan je nakon toga osnovao poseban Centralni komandni centar za epidemije, koji se može aktivirati kako bi koordinirao odgovor u slučaju sanitarne opasnosti. Koliko je Tajvan želeo da bude ispred korona virusa pokazuje i to što je taj centar aktiviran 20. januara, dan pre nego što je na ostrvu potvrđen prvi slučaj.
Budući da je njegov autoritet već uspostavljen, centar je mogao da sprovodi stroge mere, a da ga pritom ne usporavaju dugotrajni politički procesi. Centar je u roku od tri nedelje preduzeo više od 120 akcija koje ostatku sveta mogu da posluže kao priručnik za regovanje u slučaju zdravstvene krize.
Upravo bliske veze sa Kinom omogućile su Tajvanu brzo reagovanje. Tri nedelje pre prvog slučaja u zemlji i u vreme kada se Kina tek spremala da prvi put prijavi slučajeve zaraze Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), tajvanski zvaničnici počeli su da kontrolišu putnike u avionima iz Vuhana i još tada tražiti simptome groznice i upale pluća. Tajvan je 20. januara objavio upozorenje o putovanjima u Vuhan.
Već 22. januara Tajvan je počeo da elektronski nadzire osobe u karantinu putem mobilnih telefona koje im je dodeljivala vlada. Najavljena su i ograničenja putovanja i ulaska na ostrvo, uglavnom usmerena na provinciju Hubej i njen glavni grad Vuhan. Gotovo svakog dana do kraja februara vlada je uvodila nove mere kako bi virus držala pod kontrolom.
Razlog zbog koga Tajvan nije mogao na vreme da podeli sa ostatkom sveta svoja iskustva u borbi protiv korone je što SZO, pod uticajem Kine, je ne prima u svoje okrilje. Članstvo u SZO daje se samo zemljama članicama Ujedinjenih nacija - koje Tajvan ne priznaju kao državu nezavisnu od Kine.
Proteklih nedelja mnoge zemlje, predvođene Amerikom, Australijom i Novim Zelandom, urgiraju na SZO da Tajvanu dodeli status posmatrača kako bi mogao da prisustvuje sastancima i deli svoja iskustva.
Od Tajvana možemo da naučimo i kako se treba ponašati kada epidemija prođe. Nova normalnost u zemlji je obavezno nošenje maski, razmak od 2 metra se svuda poštuje, a na ulazima u javne objekte meri se temperatura i dezinfikujuu se ruke.
Velika Britanija
Poređenja radi, Tajvan je imao samo 329 slučajeva kad je 1. aprila uveo stroge mere socijalnog distanciranja, dok je u Velikoj Britaniji bilo već 335 smrtnih slučajeva i više od 3.000 zaraženih kad je 20. marta premijer Boris Džonson najavio zatvaranje restorana, pabova i povlačenje većine dece iz škola i vrtića.
Kraljevstvo se nije proslavilo u borbi za obuzdavanje opakog virusa, a razlog za to je što je u ključnim ranim danima epidemije pokušavalo da primeni kontroverznu taktiku "imuniteta krda". Za razliku od Švedske koja i dalje istrajava u spornim metodama, Britanija je na pola puta napravila potpuni zaokret, ali katastrofu nije uspela da izbegne.
Plan je u početku bio jasan - širenje bolesti treba usporiti, ali ne treba zaustaviti. Vlada je procenjivala da će se većina ljudi u nekom momentu zaraziti, ali da će s gotovo svi oporaviti. Ono što se želelo postići jeste “kolektivni imunitet”, tačka u kojoj je dovoljno visok procenat stanovništva imao bolest i stekao imunitet, što znači da se virus neće širiti dalje.
Jedine mere koje su bile propisane su povećanje svesti o higijeni, uputstva o socijalnom distanciranju, rad kod kuće gde je to moguće, samoizolaciju ako osoba pokazuje simptome i ako se potvrdi pozitivna dijagnoza, kao i ciljano testiranje kontakata.
Premijer Džonson suočio se sa kritikama onih kojim se činilo da mu je više stalo do čuvanja britanske ekonomije, nego do čuvanja zdravlja građana. Optuživali su ga da je tvrdoglav i da ne sluša preporuke SZO, predbacivali su mu to što je odbio da zatvori škole i upozoravali da će njegova taktika dovesti do velikog broja smrti.
Ispostavilo se da nisu mnogo pogrešili. Gotovo preko noći situacija u zemlji se otrgla kontroli, crni bilansi počeli su vrtoglavo da skaču, a sam Džonson, koji se do tada prkosno rukovao sa svakim zvaničnikom koga je sreo, završio je početkom aprila ne intenzivnoj nezi zbog kovida-19.
Usledile su oštre mere. Stanovništvo je smešteno u izolaciju, zabranjena su javna okupljanja više od dve osobe i zatvorene su sve radnje koje ne prodaju neophodnu robu.
Džonson se oporavio, ali, nažalost, mnogi Britanci nisu. Zemlja danas broji skoro 35.000 preminulih, najviše u Evropi. Zaraženih je ukupno blizi 250.000.
Zakasnele mere ipak su dale neke rezultate. Čini se da je virus proteklih dana konačno pokazao prve znake posustajanje, zbog čega vlada sada postepeno ublažavanje mera. Naravno, sa velikom opreznošću koju je usvojila na teži način.
U prvoj fazi, koja je počela u sredu, ljudima je dozvoljeno da napuste kuću radi rekreacije i zabave na otvorenom sa članovima svog domaćinstva, a pojedinci se mogu sastati sa još jednom osobom van svog domaćinstva.
U okviru druge faze, koja počinje 1. juna biće dozvoljeno da se preduzeća koja se ne bave maloprodajom ponovo otvore ako se slede smernice za socijalnu distancu. Tada bi i neke škole mogle da budu ponovo otvorene.
Treća faza će zavisiti od razboja epidemiološke situacije, ali neće uslediti pre 4. jula.
Italija
Italija, koja je sredinom marta sa registrovanih 3.405 smrtnih slučajeva od korona virusa premašila Kinu, najavila je da će od 3. juna otvoriti svoje granice.
Italija je uvela stroge mere karantina širom zemlje početkom marta, nakon što je postala prva zemlja van Azije koja je postala žarište pandemije. Ova zemlja trenutno ima najveći broj smrtnih slučajeva posle SAD i Velike Britanije sa više od 31.600 preminulih, dok je sa skoro 224.000 obolelih na petom mestu crne liste.
Prvi slučajevi zaraze zabeleženi su još poslednjeg dana januara, kad su dva kineska turista u Rimu testirana pozitivno na virus. Kasnije je došlo do naglog porasta obolelih u Lombardiji, nakon kobne utakmice Lige šampiona između Atalante i Valensije, koja je odigrana 19. februara u Milanu, koja je bila jedan od okidača za širenje korona virusa u Italiji. Do kraja marta virus se proširio na sve regione.
Vlada je 31. januara suspendovala sve letove sa Kinom i proglasila vanredno stanje.
Savet ministara je 1. marta odobrio dekret prema kojem se teritorija Italije podelila na tri područja – na crvenu zonu (u kojoj se našlo više opština Lombardije i jedna iz Veneta) gde su čitave populacije stavljene u karantin, na žutu (regioni Lombardije, Veneta i Emilije-Romanje) gde su suspendovana društvena i sportska dešavanja i zatvorene škole, bioskopi i klubovi, i na ostatak teritorije gde su na snazi bile bezbednosne i preventivne mere.
Vlada je tri dana kasnije zatvorila sve škole i univerzitete u zemlji, a istog 4. marta odlučila da se sportska dešavanja odigravaju iza zatvorenih vrata sledećih mesec dana.
Karantin je 8. marta proširen na čitavu Lombardiju i još 14 drugih severnih provincija, usled čega je izolovano 16 miliona ljudi.
Nekoliko dana kasnije vlada je zabranila skoro sve komercijalne aktivnosti i zatvorila sve osim prodavnica i apoteka, a 21. marta zatvorene su sve manje potrebne firme i industrije i ograničeno je kretanje ljudi.
Vanredno stanje produženo je sredinom aprila sve do 3. maja. Vlada je drakonskim merama ograničenja kretanja i zatvaranja uspela da stavi epidemiju pod kontrolu – restriktivne mere su doprinele usporavanju širenja virusa i sada postepeno otvara zemlju.
Ipak, zaštitne mere su i dalje na snazi - u privrednim sektorima koji su ponovo počeli s radom, kao što su fabrike i preduzeća, primenjuju se mere socijalnog distanciranja, škole su i dalje zatvorene, a okupljanje velikog broja ljudi i dalje nije dozvoljeno, mada će ljudima biti omogućeno da od ove nedelje prisustvuju misama u crkvama, uz poštovanje određenih restriktivnih mera.
Nemačka
Pandemija korona virusa stigla je u Nemačku 27. januara, kad je potvrđen prvi slučaj zaraze blizu Minhena. Situcija je delovala pod kontrolom i vlada je smatrala epidemiju niskim zdravstvenim rizikom po svoje stanovništvo. Međutim, nakon što je 26 februara registrovano više slučajeva infekcije u Severnoj Rajni-Vestfaliji, povezanih sa epidemijom u Italiji, grad Hajnsberg je pokrenuo zatvaranje škola, bazena, biblioteka i otkazao utakmice. Nemačka vlada je i dalje smatrala da je daleko od izdavanja zabrane putovanja za Italiju.
Dva dana kasnije Nemačka se našla među prvih 10 na listi država sa najviše obolelih. Istog dana Nemačka je uvela nove zdravstvene bezbednosne mere, uključujući restrikcije na putovanja prema kojima su putnici iz Azije morali da prijave svoje zdravstveno stanje pre ulaska.
Nemački Institut Robert Koh – koji je prema nacionalnom planu za pandemije glavni savetnik u kontroli bolesti - podigao je 2. marta nivo pretnje na “umeren”, međutim ministar zdravlja je odbacio zatvaranje granice i kompanija kao i otkazivanje velikih dešavanja i direktnih letova s Kinom.
Kad je Nemačka 9. marta zabeležila prvi smrtni slučaj od korona virusa, a broj infekcija se skoro udvostručio i za nekoliko dana premašio 1.200, vlada je bila primorana da deluje. Administracija kancelarke Angele Merkel objavila je mere da ublaži udarac po ekonomiju.
Iako država i dalje nije zatvarala svoje granice, Merkelova je preporučila stanovnicima da izbegavaju rukovanje. Četiri dana od prvog smrtnog slučaja u zemlji, 14 od 16 nemačkih federalnih država je odlučilo da zatvore svoje škole i vrtiće na nekoliko nedelja. Nemačka je naručila 10.000 respiratora od “Dragerverka”, što je dvostruko veća narudžbina od Italije i količina jedna godišnjoj proizvodnji kompanije.
Kad je broj infekcija 14. marta premašio 4.500 osoba, uključujući devet smrtnih slučajeva, nekoliko nemačkih država je proširilo svoje mere i ograničilo javne aktivnosti.
Nemačka je krajem marta donela nove, opsežne mere koje su se smatrale velikim testom evropske demokratije. Osnovna ideja je bila da se umesto zabrane kretanja uvede zabrana kontakta, kako su se dogovorili pokrajinski premijeri.
“Zabrana kontakta” znači da je kretanje u javnom prostoru dozvoljeno, ali samo sa članovima porodice ili pojedinačno. Kako bi se usporilo širenje korona virusa u Nemačkoj, odlučeno je da se uvede mera zabrane okupljanje više od dve osobe. Članovi porodica, tačnije osoba koji žive u domaćinstvu, su izuzeti iz ovog pravila. Kućne posete su dozvoljene, osim okupljanja velikog broja ljudi.
Kafići, barovi i klubovi su ranije zatvoreni, a ista mera je sada uvedena i za restorane. Zatvorile su se i uslužne delatnosti, poput frizerskih i kozmetičkih salona. Merkelova je produžila mere društvenog distanciranja do 19. aprila.
Oporavku je doprineo i snažan zdravstveni sistem Nemačke. Nacija ima široku mrežu regionalnih laboratorija i bila je u mogućnosti da uradi opsežno testiranje na korona virus brže nego mnoge druge države. Ima jedan od najskupljih i najopsežnijih javnih zdravstvenih sistema na svetu sa nacionalnim zdravstvenim osiguranjem obezbeđenim za sve državljane.
Takođe se smatra da je Nemačka u vrhu po broju bolnica u odnosu na stanovništvo (oko 1.900 bolnica uz stanovništvo od 82 miliona).
Nacija je 20. aprila počela da otvara radnje – sa razlikama od države do države u nivou restrikcija – sa planom da se ponovo zatvroe u slučaju ponovne pojave infekcija, što će biti vidljivo za oko dve nedelje.
Nakon sastanka vlade 30. aprila dozvoljeno je i otvaranje muzeja, spomenika, botaničkih bašti i zooloških vrtova, kao i crkvi, ali pod strogim uslovima društvenog distanciranja.
Federalna vlada je istovremeno objavila dodatna ukidanja restrikcija, iako će ograničenja na kontakte ljudi ostati na snazi do 5. juna. Prema novim uslovima, u javnosti mogu kontaktirati maksimalno dva domaćinstva. Radnje mogu da se otvore, kao i škole i vrtići – ali u fazama – a dozvoljene su i posete pojedinaca staračkim domovima, te sportovi u prirodi bez fizičkog kontakta. Utakmice Bundeslige su nastavljene od 15. maja, iza zatvorenih vrata. Odluka o datumu otvaranja prepuštena je pojedinačnim državama.
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Horst Zehofer je pre nekoliko dana objavio da se olakšavaju granične kontrole sa nekoliko susednih zemalja, počevši od 15. maja, a sa ciljem da se putovanja oslobode restrikcija sa Austrijom, Francuskom i Švajcarskom od 15. juna.
Kina
Kina, zemlja iz čijeg je grada Vuhana virus potekao, izvestila je poslednjeg dana u decembru 2019. o pojavi neobičnih slučajeva upale pluća povezanih sa pijacom u prestonici provincije Hubej. Vlasti nisu uspele da zadrže epidemiju u ranoj fazi i virus se do kraja januara proširo na sve provincije kopnenog dela Kine.
Prvi slučaj zaraze u Vuhanu zabeležen je 17. novembra, ali je Kina ćutala sve do kraja godine, kad je konačno obavestila SZO. Pijaca u Vuhanu, za koju se smatra da je mesto porekla virusa, je zatvorena odmah 1. januara. S obzirom da se bližila Lunarna nova godina, kad milioni ljudi putuju širom Kine, vlasti su se zabrinule da će se virus proširiti van kontrole. Otkazana je proslava u mnogim gradovima, a putnicima je pregledana temperatura. Vlasti su prešle u akciju, a mere su bile drastične.
U Vuhanu, gradu sa 11 miliona ljudi, je 23. januara potpuno obustavljen saobraćaj. Zatvoreni su metro, aerodrom i železnička stanica. Zabranjeni su ulasci i izlasci iz grada. Zatvorene su škole i univerziteti kao i prodavnice, osim onih koje prodaju namirnice i lekove.
Ubrzo su i druge oblasti uvodile slične mere ograničavanja kretanja.
Osim Vuhana, zatvoreno je više gradova širom Hubeja, a okolne oblasti su postavile punktove na granici sa provincijom koja je sa svojih 60 miliona stanovnika postala najveći svetski karantin.
Dan dva nakon zatvaranja Hubeja lokalne vlasti Šangaja, Điangsua, Hainana i drugih područja objavile su karantin za putnike iz ključnih delova Hubeja na dve nedelje. Čonking je objavio obavezan pregled svake osobe koja je došla iz Vuhana od 1. januara.
Policijski čas kakav je uveden u Huangangu stavljen je 1. februara na snagu i u gradu Vendžou u Đedžangu, drugom po veličini nakon Hubeja. Svaka porodica mogla je da izabere člana koji će ići da kupuje namirnice i druge potrepštine svaka dva dana.
Prestonica Đedžanga, Hangdžou je tri dana kasnije zatvorila sva svoja sela, zajednice i radne jedinice za goste. Svi koji ulaze ili izlaze moraju da imaju posebne dozvole, a istog dana su gradovi provincije Jueking, Ningbo, Džengdžou, Linji, Harbin, Nanđing, Sudžou i Fudžou primenili taj pristup.
Vlasti su mobilizovale lekare iz čitave zemlje i poslale ih u Vuhan. Za svega nekoliko dana nikle su montažne bolnice i karantini koje su danonoćno gradili radnici iz čitave zemlje.
U borbi protiv pandemije angažovane su i snage bezbednosti i policija je hapsila sve koji krše karantin.
Sve provincije su pokrenule najviši nivo odgovora na zdravstvenu krizu, da bi 25. februara broj novih slučajeva van kopnene Kine prvi put premašio one u centralnom delu zemlje.
Drastične mere su dale rezultate i broj novozaraženih je znatno smanjen. Kina danas beleži svega osam novih slučajeva zaraze, a ukupno ih ima skoro 83.000, sa 4.633 smrtnih slučajeva čime je sa prvog spala na 13. mesto liste najpogođenijih država.
Grad Vuhan, epicentar pandemije, ponovo je otvoren 8. aprila, iako su mere zaštite i dalje na snazi. Čak je i SZO pohvalila Kinu zbog efikasnih mera.
Iako kriza nije gotova, sada je Kina ta koja šalje pomoć drugim zemljama. Nekoliko dana pre nego što je objavljeno da je Italija pretekla Kinu po broju žrtava, Kina je poslala Italiji medicinsku pomoć, a i Srbiji su u pomoć stigli kineski epidemiolozi.
Uprkos trenutno povoljnoj situaciji u zemlji, kineske vlasti strahuju od drugog talasa epidemije, pa je zbog toga najavljeno uvođenje mera u cilju prevencije novih slučajeva zaraze. Te mere uključuju pokrivanje usta i nosa prilikom kijanja i kašljanja, uzdržavanje od konzumiranja hrane u javnom prevozu, nošenje zaštitne maske u slučaju bolesti.
Restorani će morati da serviraju pribor za jelo za sve mušterije, a trebalo bi i da podstaknu služenje odvojenih porcija jela, za razliku od tradicionalnog običaja deljenja obroka sa porodicom.
Nova pravila stupiće na snagu 1. juna.
Južna Koreja
Među prvim zemljama u kojima je, nakon Kine, registrovan korona virus je Južna Koreja. Seul je vrlo rano počeo sa borbom i to masovnim dijagnostičkim testiranjem. Zemlja sa oko 51 milion stanovnika, svakodnevno je testirala više od 20.000 ljudi na određenim lokacijama za testiranje i koristila izolaciju i široko rasprostranjeno kontaktno praćenje da bi razbila lance prenosa - kao što preporučuje SZO.
Korejske vlasti su naložile farmaceutskim kompanijama, samo nedelju dana nakon što je potvrđen prvi slučaj, da počnu da izrađuju setove testova na virus, obećavši im punu podršku.
Rani znaci krajem februara bili su alarmantni - hiljade ljudi postalo je pozitivno na virus. Na vrhuncu epidemije zabeleženo je više od devet stotina slučajeva u jednom danu, ali samo sedam dana kasnije broj zaraženih počeo je da se smanjuje.
Testirali su više stanovnika od bilo koje druge zemlja na svetu, čime su došli u situaciju da mogu na vreme da izoluju sve sumnjive slučajeve i da im daju brzu pomoć nakon što se otkrije da su zaraženi.
Država je uspela da nastavi da funkcioniše i nije uvodila karantin već je koristila tehnologiju da prati izvore zaraze.
Hoteli, restorani i poslovne zgrade širom zemlje koriste termalne kamere kako bi ustanovili da li neko ima visoku temperature. Takođe, sprovođeni su konstantno praćenje kontakata obolelih i nadzor.
Kada je neko potvrđeno pozitivan na korona virus, slede mere identifikacije, praćenja i - ako je nužno - izolacije svih osoba sa kojima je zaraženi bio u kontaktu.
Međutim, uprkos svim ovim merama, Južna Koreja se sada bori sa novim talasom.
Tamošnje vlasti potvrdile su da je samo jedna bolesna osoba dovela je do naglog porasta novih infekcija u Južnoj Koreji. A pojava novozaraženih krenula je iz noćnih klubova.
Prema južnokorejskim zdravstvenim službenicima, skoro 80 novih slučajeva KOVID-19 povezano je sa jednim čovekom koji je u toku jedne noći posetio čak pet noćnih klubova, ne znajući da je zaražen koronom.
Švedska
Skandinavska zemlja je odmah privukla pažnju svojim kontroverznim pristupom. Škole, vrtići, barovi, restorani, skijališta, sportski klubovi, frizerski saloni: svi su ostali dugo otvoreni, nedeljama nakon što se praktično sve pozatvaralo u susednim zemljama poput Danske i Norveške.
Naime, Švedska je pokušavala da izgradi kolektivni odnosno imunitet stada, dopuštajući virusu da se širi kod stanovništva koje ne važi za najugroženije.
Anders Tegnel, švedski državni epidemiolog, smatrao je da je kontraproduktivno uvesti najstroža ograničenja prerano.
Švedske vlasti su uvele određena ograničenja kako bi smanjile stopu rasta infekcije, kao što su zabrana javnih okupljanja sa više od 50 ljudi, zatvaranje barova, uvođenje daljinske nastave za srednjoškolce i studente, ali nije bilo strogih kontrola, novčanih kazni, niti intervencija policije.
Sve do aprila važilo je da ako neko u Švedskoj razvije simptome korona virusa, može da se vrati na posao ili u školu samo dva dana nakon što se bude osećao bolje. Ako roditelj počne da pokazuje simptome, bilo mu je dozvoljeno da dalje šalje svoju decu u školu.
Kritičari su smatrali da švedska vlada ovim zapravo žrtvuje najstarije i najosetljivije ljude, da bi sačuvala svoju ekonomiju. Ipak, zbog porasta broja obolelih i preminulih, na kraju i ona morala da uvede oštrije mere.
Mnogi restorani i dalje rade, mada u njima ima malo gostiju, deca nižih razreda i dalje idu u školu, a, za razliku od susedne Norveške i nekih azijskih zemalja, Švedska nije uvela aplikaciju za praćenje kretanja, izbegavši ugrožavanje privatnosti.
Švedske vlasti su pretrpele kritike, ali i dalje smatraju da nisu pogrešile sa svojim pristupom. Prema Tegnelovim projekcijama, Stokholm bi mogao da stekne kolektivni imunitet već ovog meseca.
Prema rečima švedskih vlasti, zemlja je uspela da ojača imunitet mladih i zdravih, ali i da istovremeno smanji stopu smrtnosti u odnsou na druge zemlje.
Da li je Švedska donela pravu odluku ili ne, verovatno ćemo saznati u budućnosti kada se sprovedu dublje analize.
Rusija
Nakon relativno sporog početka pandemije u Rusiji, broj novoobolelih u toj zemlji počeo je da raste velikom brzinom i ta zemlja je postala druga po brzini širenja zaraze. U Rusiji je u subotu registrovala još 9.200 slučajeva korona virusa, što je najmanji broj zaraženih na dnevnom nivou od 1. maja. Ukupan broj zaraženih sada je 281.752, dok je preminulo 2.631 ljudi.
Kao i mnoge njegove kolege na početku pandemije, ruski predsednik Vladimir Putin možda je potcenio koliko loše njegova zemlja može da prođe.
"Situacija je u celini pod kontrolom. Rusija izgleda mnogo bolje u poređenju s drugim zemljama", rekao je Putin 18. marta, od kada je broj slučajeva korona virusa neprestano rastao.
Ipak, uprkos tako velikom broju obolelih, broj smrtnih slučajeva je iznenađujuće nizak u odnosu na druge zemlje sa sličnim brojem zaraženih, a pretpostavlja se da je to zbog ruske metode klasifikacije, jer na primer, u SAD ukoliko umre pacijent koji je pozitivan na korona virus, smatra se da je umro od virusa, a ne od druge bolesti.
U Rusiji, uzrok smrti mora direktno da bude povezan sa virusom, poput otkazivanja pluća, kako bi se stavio na zvaničnu listu preminulih od Kovida-19. Odgovor na korona virus nije pomogao Putinu koji je planirao naredni mandat pre izbijanja pandemije.
Putin je zvanično proglasio kraj "nacionalnih neradnih dana" (njegov omiljeni eufemizam za nacionalni karantin") istog dana kada je Rusija oborila rekord u broju novozaraženih i samo dan pre nego što su usledili novi udarci - zemlja je postala druga na svetu po ukupnom broju zaraženih, među obolelima se, posle dvojice ministara našao i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a u bolnici Sank Peterburgu je zbog neispravnih respiratora izbio požar u kome je stradalo petoro kovid pacijenata.
On je jednostavno saopštio da je završeno sa izolacijom na nacionalnom nivou, ali da regionalni guverneri i dalje imaju moć da ih nametnu na svojim teritorijama. Sada je lopta odgovornosti i eventualne krivice na njihovom terenu.
Može se činiti logičnim da se u ovakvoj situaciji odgovornost prebaci na guvernere - Rusija je ogromna zemlja sa velikim razlikama u ekonomskom, socijalnom i zdravstvenom statusu. Međutim, ta opcija sada nije ništa više validna nego što je bila u martu, kada je Putin prvi put sugerisao da će mu to biti omiljeno rešenje. Iz prostog razloga što lokalnim guvernerima nedostaju sredstva, ovlašćenja i stručnjaka koji bi ih vodili.
Umesto da bude lider od akcije, kakvim se predstavljao tokom 20 godina vladavine, Putin se sada odlučio za drugačiju strategiju - primorao je lokalne lidere da umesto njega donose teške oluke i pokušaju da spasu i ljudske živote i ekonomiju.
Guverneri će dati sve od sebe, ali očigledno ne postoji konsenzus oko toga šta su tačno najbolje mere u trenutnoj situaciji kada zemlja broji veliki broj zaraženih. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin jasno je stavio do znanja da neće doći do ranog popuštanja mera, sa najavljivanjem izolacije do 31. maja i zahtevima da ljudi nose maske i rukavice u prodavnicama i javnom prevozu.
Španija
Jedna od najteže pogođenih država na svetu, Španija je zbog korona virusa sahranila veliki broj ljudi, a njen zdravstveni sistem, koji je mnogo lošiji od na primer, nemačkog, našao se na ivici kolapsa. Ipak, čini se da je ta zemlja na putu oporavka.
Zbog velikog procenta starije populacije, slabije ekonomije i zdravstva, Španija sebi nije mogla da dozvoli pristup kakav je imala Švedska. Madrid je ubrzo za Italijom uveo potpuno zatvaranje države, tačnije 14. marta.
Vlada je svim građanima naredila da moraju da ostanu kod kuće, osim u slučajevima kada moraju da odu u osnovnu nabavku, bolnicu, na posao ili u drugim hitnim slučajevima.
Uvedeno je vanredno stanje, a policija je imala dozvolu da vrše proveru ljudi, robe, vozila, prostorija i objekata u slučajevima kada proceni da je to neophodno. Stariji ljudi i deca praktično nisu smeli da izađu iz kuća nedeljama.
Međutim, broj obolelih i preminulih je nastavio da raste, pa su krajem marta uvedene još strože mere, kao što je zatvaranje svih nevitalnih poslova. Tako su svi radnici, koji ne obavljaju suštinski važne poslove, morali da ostanu kod kuće naredne dve nedelje.
Vlada Španije odlučila je početkom maja da otpočne sa ublažavanjem restriktivnih mera karantina uvedenih u martu nakon što je broj obolelih počeo da opada, a situacija u bolnicama da se poboljšava.
Tako su nakon sedam nedelja, Španci prvi put mogli da izađu napolje zbog rekreacije.
Kako ne bi došlo do gužvi na otvorenim prostorima, vlada je uvela sistem izlaska napolje po vremenskim satnicama za različite starosne grupe.
Ipak, vlada ne odustaje od nekih mera, normalizaciju zemlje sprovodi u etapama i upozorava da virus nije nestao, pa da su mogući novi porasti broja obolelih ukoliko se ljudi ne budu pridržavali pravila.
Novi Zeland
Već na samom početku epidemije, Novi Zeland je uveo mere, koje su mnogi smatrali drastičnim. Međutim, sada izgleda da je odluka tamošnjih vlasti bila dobra.
Deset dana nakon što je novozelandska vlada levog centra zatvorila svoje granice stranim državljanima, uvela je neke od najstrožih mera zatvaranja u svetu i široko rasprostranjeno testiranje.
Na Novom Zelandu vanredno stanje je uvedeno 25. marta, četiri dana pre nego što je u zemlji zabeležen prvi smrtni slučaj. Takozvani alarm četvrtog nivo, koji je uveden istog dana podrazumevao je uvođenje karantina, odnosno da ljudi moraju da ostanu kod kuće, osim zbog osnovnih potreba.
"Ostanite kod kuće, spasite živote", rekla je premijerka Džasinda Ardern.
Ona je pozvala svoje građane i naredila im da ostanu u svojim domovima mesec dana.
Naciji je dato dva dana da se pripremi, panična kupovina je bila rasprostranjena. Ali kada je došao trenutak - praktično kućni pritvor za većinu stanovništva - na ulicama je vladala apsolutna tišina.
Novozelanđani, koji inače uživaju velike slobode, u velikoj meri su poštovali mere. Novi Zeland je na pandemiju reagovao brzim i strogim merama zbog kojih je u zemlji mnogo manje obolelih i žrtava nego u mnogim drugim zemljama.
Krajem aprila je ukinuo najstrože mere, ali su mnoge ostale na snazi.
Od tada je na snazi bio alarm 3. nivoa, koji podrazumeva i otvaranje škola, građanima su dostupne razne rekreativne aktivnosti, dozvoljena su venčanja i sahrane, ali na njima može da se okupi do desetoro ljudi.
Od 13. maja na snazi je alarm 2. nivoa koji znači da se život polako vraća u normalu, dopušteno je putovanje između regiona, boravak u kafićima, restoranima, klubovima, ali uz oprez, održavanje distance između ljudi, pridržavanje mera higijene, itd.
Povremeno se javi neki novi slučaj zaraze, ali čini se da je Novi Zeland na dobrom putu da potpuno uništi virus, kako to planiraju njegove vlasti.
Zdravstveni sistem nije preopterećen. Novi slučajevi su dostigli vrhunac početkom aprila. Zemlja sa oko pet miliona stanovnika do sada je zabeležila samo 21 preminulog i ima manje od 1.500 prijavljenih obolelih.
Sjedinjene Američke Države
Sjedinjene Američke Države su najpogođenija zemlja na svetu usled posledica od novog korona virusa. Zemlja broji više od 1,4 miliona obolelih (1.471,674), dok je preminulo dosad 88.836 ljudi.
Krajem februara američki predsednik Donald Tramp okarakterisao je korona virus kao lažnu vest koju su proširile demokrate da bi mu naudile. Devetog marta je uporedio Kovid 19 s gripom. Za to vreme broj zaraženih Amerikanaca je rastao i sve glasnije su bile kritike na račun vlade zbog neodređene strategije za borbu protiv pandemije. Tramp, koji će se u novembru ponovo kandidovati za predsednika, bio je prinuđen da promeni taktiku.
Tri dana kasnije, trinaestog marta, proglasio je vanredno stanje u zemlji. Usledili su novčana pomoć, čitav paket novih zakona, koji između ostalog, garantuju dalju isplatu plata bolesnim zaposlenima. Krizu zbog korona virusa Tramp je nazivao „ratom“, a sebe „predsednikom u doba rata“. U skladu s tim, najavio je da će stupiti na snagu zakon koji omogućava da se u doba krize preduzeća zaduže za proizvodnju dobara i usluga neophodnih za odbranu zemlje,kao što su lekovi, zaštitne maske i respiratori.
Kada mu je američki ministar zdravlja Aleks Azar 18. januara pokušao objasniti da korona virus nije dečja igra, Tramp ga uopšte nije slušao. Uveren da Amerikancima taj „kineski virus“ zapravo ne može ništa, i danas se zemlja bori sa korona virusom.
Međutim, ništa ne može opravda opuštenost s kojom je Bela kuća dočekala ovu pandemiju. Propustila priliku da obrani svoje granice. A to je pre bilo koje druge zemlje mogla učiniti jer su je od virusa branila dva okeana. Propustila je priliku da zaštiti naciju. A reč je o tehnološki, naučno i istraživački najjačoj državi na svetu. Propustila je priliku da, kada je smrtonosni virus prodro u njihovu zemlju, strogim merama ograniče njegovo širenje.
SAD i Južna Koreja svog prvog pozitivnog od korona virusa dobile u samo jedan dan razlike: 20., odnosno 21. januara. Dva i po meseca kasnije, stopa smrtnosti u Južnoj Koreji je 4 smrti na milion ljudi. U SAD-u je ona iznosi 31 smrt na milion ljudi.
Pojedini guverneri širom Amerike počeli su u drugoj polovini aprila da ublažavaju restrikcija. Ređe naseljena područja država Njujork, Virdžinija i Merilend preduzele su nedavno prve korake u popuštanju restriktivnih mera primenjenih u svrhe suzbijanja pandemije koronavirusa. Građevinski i proizvodni pogoni u pet od deset regiona države Njujork dobili su zeleno svetlo da nastave sa radom – dok je Njujork, grad sa najviše stanovnika u SAD, i dalje pod restriktivnim merama.
Međutim, planovi u mnogim državama pokazuju da je "normala" još daleko. Savetnica Bele kuće, doktorka Debra Birks, kaže da će socijalno distanciranje biti deo života u Americi i tokom leta. Guverner Luizijane, Džon Bel Edvards, upozorava na "drugačiji način života", dok se ne razvije i ne bude široko dostupna vakcina za korona virus - možda tek sledeće godine. Guverner Njujorka, Endrju Kuomo, kaže: "Nema povratka na stari način života."
Prema podacima Sekretarijata za rad u Sjedinjenim Državama se, od početka krize usled pandemije koronavirusa, za pomoć nezaposlenima prijavilo više od 36,5 miliona ljudi. Aktuelno stanje ekonomski stručnjaci upoređuju sa vremenom Velike depresije uoči Drugog svetskog rata. Trenutna stopa nezaposlenosti u SAD iznosi oko 15 odsto – a procene Bele kuće ukazuju da bi do kraja krize izazvane globalnom pandemijom Kovida 19 mogla doseći i 25 procenata.
Kurir.rs/Blic