Vreme koje je provela u svom domu zbog pandemije koronavirus, legendarnoj Lepoj Breni donelo je neki novi smisao života. Povukla je ručnu kočnicu i svoju četiri decenije dugu karijeru privremeno stavila u drugi plan, a prioritet dala malim stvarima koje mnogo znače. Život joj je dokazao da izazovi mogu ponekad da dođu i sami, i to baš onda kada im se najmanje nadamo. Jedan od njih jeste i činjenica što je veza njenog mlađeg sina Viktora postala veoma ozbiljna, o čemu pevačica prvi put govori za Kurir Stars.
Viktorova veza je postala ozbiljna i priča se da je doveo devojku kod vas kući?
- I Viktor, baš kao i Stefan, mogu da osete zajednički život, i to kada jedno o drugome brinu 365 dana u godini. Ni Filip nije žurio sa ženidbom, pa ne treba ni njih dvojica. Postoji mnogo stvari koje treba da obave i nauče pre ženidbe, jer odluka o osnivanju porodice i potomstvu veoma je ozbiljna. Morate biti posvećeni detetu i ono mora kvalitetno da se vaspitava. Ako jurite samo karijeru, jednog dana shvatite da imate sve bogatstvo, možda i moć, ali promašaje u privatnom životu. Najlakše je napraviti dete, ali to je živo biće, prema kojem treba imati odgovornost i posvećenost. I Boba i ja ih savetujemo i videćemo da li će nas poslušati.
Kako vam se dopada devojka mlađeg sina?
- Sandra je divna devojka i veoma mi je drago kada vidim da se moji sinovi slažu sa izabranicama. Uvek sam ih učila da devojke treba da vole i poštuju, a vidim da je taj deo našeg vaspitanja urodio plodom. Potrebno je da se ljudi nađu i pronađu, a Viktor i Sandra uživaju u vezi. Uz to, otkrila sam da Sandra fantastično šminka. Tokom izolacije našminkala je i mene i nekoliko mojih prijateljica. Oduševljene smo i želela sam da joj pružim podršku jer na mlađima svet ostaje.
Umete li inače sami da se našminkate ili uradite manikir i pedikir?
- Negovanje se uči u kući. Mi smo odrasli u socijalističkoj državi, u kojoj su postojali samo frizerski saloni. Pedikir se radio samo onaj medicinski. Naučila sam i da se šminkam, da negujem kožu, pa i da sređujem nokte. Ipak, jedva sam dočekala da se otvore saloni, pa da mi sve to odrade profesionalci. Istina je, malo sam se odmorila i od feniranja i od šminkanja. Sećam se kad je moja mama išla kod frizera, to joj je bilo vreme za odmor i relaksaciju, a meni je to obaveza. Ipak, i s tom obavezom volim svoj posao.
Šta ste prvo uradili kad je ukinuto vanredno stanje?
- Obavila sam neke rutinske stvari koje moram lično da uradim, ali sam i proverila svoje zdravstveno stanje. Kada ste zdravi, to je velika prednost. Jeste li i dalje zabrinuti za opšte zdravlje jer nije proglašen kraj pandemije? - Ona je zabrinula ceo svet, naročito lekare, koji se brinu o drugima. Smatram da treba svi da budemo zabrinuti, ali isto tako, život mora da teče dalje. A život pripada onima koji su veoma vredni. Svi smo svesni da tehnološki napredak, nuklearne probe i psihološki ratovi između zemalja, kao i politika, svakog normalnog čoveka u ovoj situaciji treba da zabrinu. To je osećaj koji vam ne da da budete preterano opušteni, već potencijalno srećni, da se osećate zahvalnim što ste uopšte živi i funkcionišete. Čovek se zapita šta znači ukidanje vanrednog stanja ako nam je svakodnevica prepuštena našoj savesti i odgovornosti.
Radujete li se povratku na posao? - Posle 40 godina karijere naučila sam da radim i da znam da je rad jedan psihofizički lek za svakoga, pa i za mene. Blagoslovena sam jer se bavim profesijom koja mi je duhovni i fizički lek. Negde sam pročitala da kada je bog birao umetnost koju najviše voli, izabrao je pevanje. Želim da verujem u to i znam da je pesma razonoda, a druženje s publikom jedna tako dobra razmena pozitivne energije koja nam je svima potrebna.
Jasmina Antonijević Milošević/ foto: Damir Dervišagić