KORONA KIMU IZBILA POSLEDNJI ADUT IZ RUKAVA Severnokorejski vođa mora da lansira rakete pre nego što OVO postane problem
Uprkos svim glupim nadimcima Kim Džong-una poput "raketaša", Kim je međunarodnom društvu pokazao da je racionalan akter tokom prethodnih pregovora sa Sjedinjenim Državama, uključujući samit u Singapuru 2018. i samita u Hanoju 2019. godine.
Njegov beskompromisni cilj je da garantuje opstanak svog režima. Iz tog razloga, zahtev predsednika Donalda Trampa da se njegova posvećenost u potpunosti odustane od nuklearnih raketa, bez verodostojnih obećanja za njegov opstanak, doveo je do trenutnog zastoja pregovora dveju strana.
Kim je možda dobro naučila nepremostiv jaz između dve zemlje. Ako Trampova administracija iznenada ne promeni trenutni pristup i ne prihvati opciju postepenog nuklearnog razoružanja, ove godine neće biti mirnog sastanka dvojice čelnika.
Neprijateljska reakcija DPRK-a prema Sjedinjenim Državama na koronavirusnu krizu očigledno pokazuje zamrznut odnos dveju zemalja i ova situacija se neće uskoro promeniti. Nekoliko obaveštajnih izvora saopštilo je da koronavirusna kriza ubrzava teške ekonomske krize u Severnoj Koreji. Na primer, cena dnevnih potrepština raste, čak i u Pjongjangu.
S obzirom na trajne ekonomske teškoće koje su nametnule sankcije UN-a i novi izazovi izazvani koronavirusom, Kim Džong-un mora biti pod ogromnim pritiskom da napravi iskorak. Ipak, Severna Koreja je odbila da prihvati humanitarnu pomoć iz Sjedinjenih Država. Čini se da je poruka Vashingtona jasna: "Nećemo vam uskoro pružiti ruku." Umesto da koristi ponudu o saradnji sa Trampom ili Munom u Južnoj Koreji, Kim nedavno pokušava da ojača svoje stare veze sa Kinom i Rusijom.
Jedan od ozbiljnih rizika u ovoj situaciji oslanja se na potencijalnu krizu legitimiteta Kim Džong-una unutar DPRK-a. Prethodni obrazac lansiranja nuklearnih raketa Severne Koreje pokazao je sledeće dve značajne motivacije. Jedan je upotreba nuklearnog oružja kao taktike „ulaska u čaršiju“ za pravljenje prilika za pregovore; drugi je ojačati prvi vojni nacionalizam podržavajući legitimitet režima na domaćem nivou.
Ako trenutni ekonomski problemi, koji vode sve većim pritužbama građana, postanu ozbiljna pretnja Kiminoj domaćoj vlasti, tada će ozbiljno razmotriti testiranje nuklearnih projektila (posebno lansiranje SLBM-ova testiranih u Sinpu početkom maja) kako bi se stabilizirala njegova snaga bez obzira na SAD. izborni proces. U tom slučaju njegova svrha ne bi bila pretnja SAD-u već podsticanje nacionalističke ideologije građana Severne Koreje i unutrašnjih birokrata. To takođe može doneti efekat slanja signala u inostranstvo da je „njegova“ zemlja stabilna uprkos ovoj koronavirusnoj krizi i svim glasinama o njegovom zdravlju, što može dovesti do urušavanja DPRK.
Kim se prvi put pojavio u javnosti u fabrici đubriva u Sunčonu nakon svog nedeljnog nestanka i naglasio „snažnu ekonomsku samopouzdanje. Slično tome, državna novina Severne Koreje Rodong Sinmun kontinuirano je isticala značaj samo-oslanjanja na neprijateljske snage, što ukazuje na Sjedinjene Države. Očekuje se da će se Kim Džong-un još neko vreme fokusirati na jačanje unutrašnje solidarnosti u ovoj pandemijskoj krizi. Ako ne uspe da stabilizira razorni ekonomski sistem i unutrašnju politiku korišćenjem običnih mera, tada je Kim razuman sledeći korak može da testira ICMB ili SLBM kasnije ove godine.
Kurir.rs/National Interest Foto: EPA