Krajem aprila ove godine, ruska armija je dobila prvi kontingent teških artiljerijskih oruđa 2S7 „Pion“ sa municijom kalibra 203mm, koji mogu da budu opremljeni i nuklearnim bojevim glavama.
Ovo oruđe je dizajnirano da stvori „pakao na zemlji“ pomoću masovne upotrebe taktičkih nuklearnih bojevih glava. Za vreme tzv „hladnog rata“ jedinice sovjetske armije opremljene ovim „čudovištima“ bile su raspoređene na zapadnim granicama zemlje kao sredstvo nuklearnog odvraćanja.
Samohodno artiljerijsko oruđe „Pion“ upotrebljava najveće projektile na svetu. Bez obzira na njihove prilične gabarite, top je u stanju da ih pošalje na daljine i do 50km iza linije neprijateljskog fronta. Ova municija uključuje granate različitog tipa.
Najviše su u upotrebi klasične razorne granate, kao i projektili aktivno-reaktivnog tipa. Prva ima masu od celih 110kg od čega na eksplozivno punjenje otpada 17,8kg. Ova granata je u stanju da na mestu eksplozije iskopa krater dubok 5 metara.
Aktivno-reaktivna verzija ovog projektila ima nešto manju masu (103kg sa 13,8kg ekslozivnog punjenja). Međutim, sam projektil ima veću preciznost prilikom svog dejstva, u odnosu na standardnu municiju. Ova municija je krajem 80-ig godina prošlog veka dobila laserski sistem za navigaciju, gde je u daljem njenom razvoju (kako ističe Dmitri Safonov, bivši vojni analitičar novinskog lista „Izvestija“) pretrpela niz poboljšanja, i sada odgovara standardima preciznosti koji su karakteristični za 21.vek.
„To su skupe „igračke“ koje se isključivo koriste kada se traži precizan pogodak. Ova municija se uglavnom koristi prilikom gađanja neprijateljskih komandnih mesta, magacina sa naoružanjem i drugih ciljeva koji imaju veliki značaj. U specijalnim situacijama kada naša komanda zna gde da se tačno nalaze ciljevi visokog prioriteta, može da se upotrebi i municija sa taktičkim nuklearnim bojevim glavama, koje uspešno mogu da unište visokozaštićen objekat koji se nalazi pod zemljom“ – ističe Safonov.
Kada je i zašto stvoren teški artiljerijski sistem „Pion“? Vadim Savicki/Sputnik Prema rečima glavnog urednika časopisa „Arsenal Otadžbine“ Viktora Murahovskog, Rusija je odlučila da „reinkarnira“ ove čelične „grdosije“ u jeku najteže ekonomske krize, usled nedavnih promena u američkoj vojnoj doktrini koja predviđa da Vašington može da upotrebi nuklearne bojeve glave „male snage“ u budućim vojnim konfliktima.
„Projektili „male snage“ su u stvari sinonim za taktičko nuklearno oružje. Ova vrsta vojne tehnologije je razvijana sredinom 20.veka. Međutim, nakon uvodnih testova od nje se odustalo, jer je municija imala poguban efekat ne samo na neprijatelja, nego i na onoga ko je upotrebio. Danas se situacija promenila. Vašington je dozvolio svojim jedinicama da ovakvu vrstu naoružanja primene u svojim operacijama. Rusija je na ovu promenu brzo reagovala „reinkarnacijom“ teškog oruđa koji je i prilikom svoje razrade zamišljeno kao projekat „taktičkog nuklearnog odvraćanja“ – zaključuje Murahovski.
Prema rečima ruskog vojnog eksperta SAD imaju oruđe koje je analogno ruskom „Pionu“. U pitanju je oruđe M-65 poznatije kao „Atomska Eni“, gde je nakon njegove pojave SSSR uspeo da konstruiše oruđe koje će u punom kapacitetu da odgovori na njegovu udarnu moć na frontu.
„Interesantno je napomenuti da ova dva artiljerijska sistema nikada nisu upotrebljena na bojnom polju. Deceniju nakon što je konstruisan i uveden u naoružanje „Pion“ je vraćen u vojne magacine u kojima je „čamio“ punih 20 godina, sve dok nije donesena odluka o njegovoj modernizaciji i vraćanju u operativnu sastav u skladu sa budućim pretnjama“- napominje Murahovski.
Do kraja Sovjetske ere, vojna industrija je za potrebe armije proizvela gotovo 500 jedinica teškog artiljerijskog oruđa „Pion“. Postoji tehnička mogućnost da se svih 500 oruđa u narednih nekoliko godina podigne na savremeni standard (2S7M „Malka“- primedba prevodioca) i u punom kapacitetu vrate u jedinice ruske armije.
Na modernizovanom samohodnom oruđu 2S7M „Malka“ zamenjena je transmisija, mehanizam distribucije snage i naponski agregati. Pored toga, u potpunosti je zamenjena oprema koja se nalazi na oruđu. Inženjeri kompanije „Uraltransmaš“ su integrisali savremenu opremu za komunikaciju među posadom, opremu za prijem i obradu podataka, radio-stanicu, obavezni kompleks sistema protivnuklearne zaštite i kompleks za nadzor.
Kurir.rs/Russia Beyond Foto: Screenshot