Luna Đogani otrčala je kod majke Anabele Atijas, kako bi joj ispričala san koji je sanjala.
"Sanjala sam da smo bili na nekoj proslavi i tu je bio neki čovek, vaš prijatelj, porodični. I krenuli smo svi kući, ideš ti i u tom trenutku se pojavljuje Marko sa mnom, mene je taj čovek pitao da me odveze kući do A bloka. I ja sam pogledala u tebe, ti si mi rekla da idem i razmišljam da li da idem taksijem, i ipak sam odlučila da idem sa tim čovekom. I u tom trenutku je bila policija tu, sa rotacionim svetlima, i taj čovek se uhvatio za glavu. Stavljaju nas na kola i kao, ja sam saučesnik, a taj lik je ubio čoveka. I u tom trenutku vidim tebe kako trčiš iz daljine i vičeš. Ja ti govorim da nisam kriva, dolaziš i tu se pojavljuje Marko, tata, haos, policija. Ja na kolenima molim, oni kažu da ih ne zanima, jer sam saučesnik, čim sam u kolima. Stavljaju mi lisice, a ja sam se opirala. Tata i Marko se deru na tog čoveka, on gleda u nas. Jao, užas! Ti plačeš, ja te molim da me spaseš, da ne idem u zatvor. Odlazimo u stanicu, sedimo tamo i čekaju da nas prozovu, a najavljuje nas Dušica, kada ćemo mi da uđemo u tu prostoriju. Ja se tresem sva! I trebali smo da objasnimo šta ja radim u tom čoveku. Dušica je potom objavila koliko sam dobila godina. A taj čovek, kao neki đavo" rekla je Luna.
"Nešto ti podsvest govori, to nije san, to je podsvest", rekla je Anabela.
Kurir.rs / M.M.