PANDEMIJU KORONE PREGURAO DALEKO OD KUĆE: U Kikindu preko Londona i Beograda! FOTO

Privatna Arhiva

Milorad Aleksić iz Kikinde, selektor ženske vaterpolo reprezentacije Uzbekistana, konačno se vraća u Srbiju.

Na putu iz Uzbekistana u otadžbinu, na čuvenoj londonskoj vazdušnoj luci Hitrou, čeka avion s kojim će sleteti na “Nikolu Teslu”. Odatle će pohitati u Kikindu, u zagrljaj ćekicama Stefaniji i Katarini.

Ne krije bivši vaterpolista da se raduje što će ponoviti videti svoje princezice, suprugu Nevenu, roditelje, rodbinu, prijatelje… Nije mu prethodnih meseci bilo lako.

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

Aleksić se, kao što je "Kurir" ranije pisao, od sredine marta nalazio u Taškentu, prestonici ove zemlje. Tokom priprema ženske vaterpolo reprezentacije za Olimpijske igre, i u ovu zemlju stigao je novi koronavirus. Pandemiju korone proveo je daleko od kuće:

- Puno mi je pomogla sugrađanka Aleksandra Majkić, poslanica u dosadašnjem sazivu Narodne skupštine. Kontaktirala je Miroslava Lazanskog, ambasadora naše zemlje u Moskvi. Potom je naš konzul, preko diplomatskih kanala, došao do konzula ambasade Velike Britanije u Taškentu. Nekim, meni još nepoznatim spletom okolnosti, našao sam se u avionu za London- prepun pozitivnih utisaka, Aleksić priča za "Kurir".

Privatna Arhiva 
foto: Privatna Arhiva

U avionskoj kabini, na letu do Londona, a potom i na aerodromu Hitrou, društvo mu pravi Željko Raković iz Sremske Mitrovice. On se tokom korona krize nalazio u jednom manjem gradu, stotinak kilometara udaljenom od Taškenta:

-Sve ono manje lepo što nam se dešavalo u Uzbekistanu, zamenile su lepe i potpuno neočekivane stvari, poput ove da nam je konačno omogućen povratak u Srbiju. Novo iznenađenje priređeno nam je oko ponoći na aerodromu. Nataša Kozić, iz naše ambasade u Londonu, obezbedila nam je sobu. Nije joj bilo teško da izmeni pet prevoza, kako bi nam donela hranu i vodu. Čula je za nas dvojicu i došla na nam pomogne. Preostaje da u nedelju sednemo u avion za Beograd- kaže Aleksić i priznaje da ga je u Taškentu spasao vedar duh i to što je od oca naučio da kuva:

-Pomagao mi je Vaterpolo savez Uzbekistana, moje vaterpolistkinje i njihovi roditelji. Nije bilo lako, ali je sve sad manje važno. Moja najveća sportska želja jeste da sa ovim devojkama overim olimpijsku vizu i da se plasiramo na Olimpijske igre- iskren je Aleksić.

Neprijatnost zbog nepoverljivih komšija

Kad su čuli odakle sam, nepoverljive komšije slale su mi policiju na vrata iznajmljenog stana. Čak sam nekoliko sati proveo u policijskoj stanici. Kad sam promenio stan, više nije bilo neprijatnosti. Najteže mi je ipak padalo što sam daleko od supruge, dece i mojih roditelja. Inače, nešto ranije sam testiran na koronu. Negativan sam- priznaje Aleksić.

S.U / Kurir sport