Otvoreno: „Povratak u logos“ je moje nastojanje da naslikam stvarnost, ali i puteve kojima se iz nje može izaći. Zaplačem nad nečijom sudbinom, kaže vojvođanski premijer
Vojvođanski premijer Igor Mirović objavio je treću knjigu poezije „Povratak u logos“, a kako kaže u razgovoru za Kurir, veći deo pesama govori o njegovom nastojanju da naslika stvarnost, ali i puteve kojima se iz stvarnosti može izaći.
Inspiraciju pronalazi svuda, u pričama građana, vestima, a pošto ljudske sudbine doživljava izuzetno duboko, često ume, navodi, i da zaplače.
Milutin Ž. Pavlov, recenzent knjige, napisao je da „Mirovićev stihovni spis ukazuje na nevolje u čijim žestinama smo se našli i koje, planetarno viđeno, ključaju do bolnog nesporazuma“, a sam premijer dodaje da je poruka svih pesama da u sebi nađemo ono čovečno.
- Jedna pesma - „Vest na Tviteru“, imali smo zalaganje da se deca mlađa od 14 godina mogu kazniti zatvorom, to je bila vest. Onda se zapitate kako je to u svetu, gledate primere. Tu je statistika s jedne strane, a s druge razum... Gde odvodimo dete, gde ga smeštamo. Bez obzira na to ko je vlast, postoje neke situacije koje moramo da prepoznamo kao ljudi - kaže Mirović.
Inspiraciju, dodaje, pronalazi svuda.
- Nedaleko od mene živi bivši građevinski radnik (80), pešači dva kilometra do busa. Službenim autom prođem pored njega, često ga povezem, nekad neće, neprijatno mu je. Često mislim o njemu, ko brine o njemu, da li ima porodicu.... Nije sve u moći, vlasti, dnevnom nadigravanju. Evo, zamislite ljude koji su bili u vreme korone u domovima, a koje niko nije imao da pozove telefonom - kaže premijer Vlade Vojvodine, a na pitanje da li je nekad zaplakao nad nečijom sudbinom, navodi:
- Da, to mi se dešava često. Poslednji put sam plakao pre tri dana, pročitao sam reportažu o starici na KiM koja je sama.
Na opasku da narod doživljava nekog ko je političar, pa još i premijer, kao kakvu mašinu, a da su pesnici, s druge strane, tanane duše, Mirović odgovara:
- Suština je sačuvati u sebi ono što vas suprotstavlja toj mašini.
Kurir.rs/ Katarina Blagović Foto: Beta/Dragan Gojić