BANATSKI DVOR - Džinovske primerke pečurke poznate pod nazivom škripavac ubrao je ovih dana Milan Knežević, meštanin Banatskog Dvora. On kaže da je ove pečurke ranije viđao, ali nije znao o kojoj vrsti je reč, niti ih je brao.
Međutim, kada je pre neki dan u selu naišao na džinovske primerke njemu nepoznate pečurke, ubrao ih je, a fotografije poslao bratu Petru, koji živi u Crnoj Gori.
– Gljive su rasle na žili od bresta. Ubrao sam ih, a onda smo izmerili šešir veće pečurke, i on je bio prečnika 34 centimetra. Fotografiju smo poslali bratu Petru koji živi u Crnoj Gori. On je mnogo bolji poznavalac gljiva, čak ih i bere i zna koje su jestive a koje otrovne. Tamo gde on živi škripavca nema, ali je po fotografiji odmah utvrdio da je to ta vrsta. Rekao mi je da je jestiva, pa smo je i spremali za obrok, tako što smo je pržili – priča za Zrenjaninski Milan Knežević.
Kako se na internetu, odnosno Vikipediji može pročitati, škripavac, ili latinski Cerioporus squamosus, jedna je od češćih vrsta pečuraka u šumama Evrope. Javlja se s kraja proleća i početka leta. Raste usamljena ili u buketima na drvetu listopadnih vrsta, najčešće vrba, jasena, bresta, javora…
Ova vrsta gljive je jestiva, ali, mada ima drugačijih mišljenja, ne i naročitog ukusa. Njena prednost u odnosu na popularnije pečurke koje se mogu naći u prirodi je što nema sličnosti ni sa jednom od otrovnih gljiva, pa su isključene greške sa potencijalno opasnim posledicama.
(Kurir.rs/Zrenjaninski)