Aca Lukas u iskrenoj ispovesti otkrio je da majka jedna od najvažnijih figura u životu svakog čoveka, te da tako njegova Vidosava ima posebno mesto u njegovom životu i srcu. Na samom početku razgovora za jedne domaće medije, pevač je prepričao anegdotu koja govori da je majka Vida uvek ostala njegova čvrsta veza sa realnošću i skromnim prilikama iznad kojih se još pre 30 godina izdigao zahvaljujući ogromnim zaradama.
"Bio sam na letovanju i zove me majka, vrišti i kuka: 'Sine stigao ti je račun za telefon 70.000 dinara. Kako ćeš ovo da platiš?' Mislio sam da meni nikad nije račun ispod 150.000, 200.000 dinara i da to nije problem, ali sam smirivao kevu i za tih 70.000. Tek kad sam se vratio u Beograd, shvatio sam da keva nije videla jednu nulu, koja je za nju uvek ostala naučno fantastična, kao i da bi se sigurno šlogirala da je videla da je račun 700.000 dinara, koji je i mene zaprepastio", objašnjavao je on, dodajući da je to bilo "vreme rominga".
Lukas je zatim objasnio da njegova majka i dalje nema svest o tome koliko on zarađuje i troši.
"Moja majka je van dimenzije moje zarade i to je dobro. Ona ima dobru penziju, koju je nasledila od oca, jer je njena trgovačka bila manja. Ona vozi bicikl na Adi i druži se sa svojim penzionerima. Ništa ne traži, štedljiva je i živi skromno. Kad primetim da joj nešto treba, uskočim i gledam da joj pomognem koliko god mogu. Majka mi ništa ne traži, ali kad krene na more, gurnem joj novac iako neće. Ubedim je na silu da ide avionom u poslednji čas jer sam pozvao svoju agenciju i kupio joj kartu iako je ona htela da ide autobusom. Promenim joj prozore, kupim klimu... Obično moram da je smuljam da bi ona prihvatila da joj olakšam život", priča folker.
Iako je mnogo voli, o majci ipak ne govori kao o "mitskom biću i ne postavlja je na pijedestal" - već kaže da je svestan da i ona ima mane i vrline, ali da je oduvek prema njoj imao posebno poštovanje, kao i prema pokojnom ocu Vuksanu.
"Majka je majka, jedna, posebna i važna, kao što je bio i moj otac, kojeg sam izuzetno poštovao. Nisam neki edipovac, pa da sam nešto nenormalno vezan za majku. Ona me je stvorila i život mi podarila, ali je kao i svaka majka. Umela je i da greši, a to je normalno. Jedinac sam svojih roditelja i danas sebi zameram što sam sekirao oca i majku, posebno kao nestašni tinejdžer. Međutim, svaki roditelj se sekira za decu. Moram odmah da kažem da meni majka nije centralna figura, nego su to moja deca i u tom momentu aktuelna supruga. Roditelji, prema mom mišljenju, i ne mogu da budu centralna figura i to nije dobro. Roditelji su figure koje su imale jedan svoj zadatak, kakav ja danas imam", ističe Lukas, a onda otkriva koliko mu je danas drago što je u prilici da majci olakša život.
"Daj Bože da mene deca za jedno deset godina gledaju kao njihovo dete, onako kako ja danas doživljavam majku. Biću srećan ako moji klinci budu prema meni onakvi kakav sam ja prema majci. Ne može čovek sa 40 godina da iznad sebe ima majku ili oca, koji će da mu soli pamet i savetuje ga, nego treba taj čovek da pita roditelja: 'Ej, kevo, je l' ti treba nešto, je l' fali nešto. Je l' treba da te povezem negde? Da te odvedem kod lekara?' Neću valjda ja sa 50 da zovem kevu od 70 da joj se jadam o ljubavi i da mi ona razrešava situaciju. To je van pameti. A realnost je takva da su tebi do određenog trenutka roditelji tebi roditelji, posle toga ti postaješ njima roditelj. Ne možeš celog života biti nadmena glava nad svojom decom, to je čista glupost", ispričao je on.
Na kraju razgovora prepričao je jednu smešnu situaciju, te ujedno otkrio i da majku mora da ubeđuje da se vozi taksijem, jer njoj ne predstavlja problem vožnja gradskim prevozom.
"Živeo sam u jednom stanu u kom se zaključaju vrata čim se zatvore sa spoljne strane i jednog jutra u devet ujutru sam izašao go, samo u gaćama, bez ključa, da ispratim jednu gošću. Gospođici sam pokazao gde je lift i shvatio da nemam ključ. Pozvao sam majku jer mi je, srećom, bio telefon u ruci, i rekao sam joj: 'Kevo, uzmi taksi i odmah dođi sa ključem stana' jer je imala ključ da dođe i pomogne mi kad nešto treba... Ona mi je rekla: 'Pa zašto, sine, taksi, imam 25?' Opet joj ponavljam: 'Kevo, uzmi taksi', a ona me opet ubeđuje: 'Brzo će autobus.' Povisio sam ton i rekao joj: 'Ženo, stojim go ispred vrata, uzmi taksi i dolazi.' Sledeće njeno pitanje je bilo: 'A što si go?' Dakle, ona zna da ću ja da platim taksi, ali ona neće da troši jer je njoj normalno da ide autobusom, kao ceo život što je radila. Ko zna koliko puta se desilo da joj dam pare za taksi kad ide od mene, ali ona ih stavi u džep i ide busom", kroz smeh je ispričao pevač.
Kurir.rs, M.G/Republika/Foto: Damir Dervišagić