Rođendan Josipa Broza Tita na današnji dan, 25. maj slavio se kao Dan mladosti širom Jugoslavije, a ovaj praznik i dalje se skromno obeležava u bivšim jugoslovenskim republikama.
Nekadašnji predsednik Jugoslavije u to vreme slavio se kao božanstvo, pevale su mu se pesme, a jedna od najpoznatijih "Druže Tito ljubičice bela", koštala je mladu novinarku Jevrejku Ženi Lebl dve i po godine robije na Golom otoku, gde je završila sa samo 22 godine.
Ženi je rođena 1927. godine. Za vreme odvođenja Jevreja u logoru Sajmište četrnaestogodišnja gimnazijalka je pod lažnim imenom pobegla u Niš. Uhapšena je 1943. i odvedena u berlinski Gestapo odakle je oslobođena tek 1945.
Vrativši se u Beograd, Ženi upisuje Pravni fakultet i 1947. se kao novinarka zapošljava u Politici. Tada su tek krenule njene muke.
Kao Jevrejka za vreme Drugog svetskog rata Ženi je preživela strahote nacističkih logora, ali je kasnije govorila da je ono najgore i najstrašnije doživela tek na Golom otoku na koji je pristigla brodom "Punat" sa susednog Svetog Grgura.
Tome je prethodilo mučenje, a sve zbog neukusne šale na račun druga Tita koju je preporičala.
- Jugoslavija je osvojila prvo mesto na svetskom sajmu cveća, a znate li zašto? Jer je uzgojila belu ljubičicu od sto kila - rekla je Ženi u društvu svojih kolega na poslu aludirajući na pesmu "Druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela".
Zbog ovoga je 1949. godine uhapšena i deportovana prvo u Ramski rit, zatim u Zabelu kod Požarevca, a zatim je usledio zatvor na ostrvu Sveti Grgur i na kraju Goli otok.
Kako je tačno završila u zatvoru opisala je Politika 2013. godine u jednom od retkih tekstova o Ženi.
- Kolega joj je jednom ispričao šalu kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je uzgojila ljubičicu belu od 100 kila, aludirajući na pesmu "druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela". Pošto je prepričala vic u redakciji, po Ženi Lebl dolaze dva udbaša jer je, rekoše, govorila protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijatelja od kojeg je čula sporni fazon. Odvode je u zatvor UDB Glavnjača, potom u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur, i Goli otok. U pet zatvora, gde je bila od aprila 1949. do oktobra 1951., od nje su tražili da promeni mišljenje i prizna krivicu. Ispisana je potom i iz Udruženja novinara - stoji u tekstu o Lebl objavljenom u Politici u julu 2013. godine.
Saznavši da su i žene bile na Golom otoku, o čemu se tada nije govorilo, Danilo Kiš, koji je u "Grobnici za Borisa Davidoviča" pisao o komunističkim gulazima u SSSR-u, nagovorio je Ženi Lebl da piše o tome.
Tako nastaje "Ljubičica bela", objavljena 1990. a knjiga u Izraelu postaje bestseler.
Sa Ženi Lebl i Evom Nahir, Kiš radi i film "Goli život" u režiji Aleksandra Mandića.
Opisivala je strašna iskustva u zatvorima, a najpotresnije je bilo iskustvo s Golog otoka.
- Samo žedni znaju da cene vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila. Spoznale smo kako je komplikovano iščupati stenu iz njenog prirodnog okruženja. Tada naučite da kamen ima žile kucavice, i gde da ga rasporite. Čupale smo temelje stena koje su tamo bile vekovima, menjale smo prirodu - pisala je Ženi.
- Devojke su pretvarane u starice, otpadali su im zubi, obolevale su dok su im stizale vesti da su ih se odrekli deca, majke i muževi, jer su postale narodni neprijatelji. Nuđena im je sloboda pod uslovom da postanu doušnici i da ćute o tome šta su doživele, inače će im stradati porodice - pisala je ona.
Ženi je na Golom otoku bila sve do 1951
Nakon pomilovanja zbog "vica dugog dve i po godine" nigde nije mogla da se zaposli. Tražila je novo državljanstvo i uskoro zauvek otišla u novoformiranu državu Izrael.
Preminula je u Izraelu 2009. u svom stanu, kao dostojanstvena starica i, uprkos svemu, u dubokoj starosti. Bilo joj je 82 godine.
(Kurir.rs/Telegraf)