Na vakcinu čekamo, od kolektivnog imuniteta smo prema mišljenju većine naših epidemiologa i infektologa i dalje daleko, a ako se korona virus vrati u "drugom talasu" na jesen i zimu, postavlja se pitanje kako ćemo ga dočekati.
Od Vuhana u Kini gde je zabeleženo prvo žarište, korona virus je tokom nekoliko meseci prešao veliki put preko starog kontinenta, da bi sada stigao do južne polulopte, a Brazil je dobio status novog velikog epicentra.
Prema rečima epidemiologa prof. dr Branislava Tiodorovića, ukoliko virus bude zaustavljen na svojoj novoj destinaciji, to bi značilo da je moguće da nam se epidemija više neće vraćati.
Ipak, postoje velike šanse da virus preživi leto i da se se korona nama na severnoj polulopti vrati na jesen i zimu. Jača ili slabija, to se još ne zna.
- Svi se pitaju da li će biti drugog talasa, a sve zavisi od toga da li će na južnoj polulopti, gde se sada nalazi, virus uspeti da se održi. On je sada došao u Brazil, a onda će se širiti Južnom Amerikom, Australijom. Ako tamo preživi, onda ćemo biti u situaciji da nam se vrati na zimu - objašnjava dr Tiodorović.
Ukoliko se to desi, nameće se i pitanje da li će taj talas biti jači ili slabiji od prvog, ali i kako ćemo se ovoga puta braniti od njega - da li ćemo biti spremni ili ne u situaciji kada vakcine nema i verovatno je neće biti do kraja godine, a sve su prilike da nećemo imati ni izgađen kolektivni imunitet?
Vakcinu protiv korone verovatno ćemo čekati još dugo. Naime, trenutno se osam potencijalnih vakcina protiv ovog virusa klinički ispituju, ali nema garancije za uspeh. Za jednu od najperspektivnijih, koja je razvijena na Univerzitetu Oksford, kaže se da ima samo 50 odsto šanse da bude odobrena za upotrebu.
Edrijan Hil, direktor Oksfordskog instituta Džener, koji u razvoju vakcine sarađuje s proizvođačem lekova firmom "AstraZeneca Plc", rekao je da postoji opasnost da predstojeća druga faza ispitivanja, koja uključuje 10.000 dobrovoljaca, ne da nikakve rezultate zbog male transmisije KOVID-19 u zajednici.
- To je trka s nestajanjem virusa, trka s vremenom. U ovom trenutku postoji 50 odsto izgleda da ne dobijemo nikakve rezultate - rekao je Hil britanskom listu.
U svakom slučaju, ono što slušamo nedeljama, jeste da vakcine neće biti do kraja godine.
Iako su stavovi stručnjaka po pitanju kolektivnog imuniteta različiti, te jedni smatraju da smo ga dostigli, a drugi da smo od njegovog stepena koji bi nas štitio veoma daleko, činjenica je da ono što je za njegovo stvaranje potrebno, nismo dostigli.
- Za kolektivni imunitet potrebno je da preko 60 odsto stanovništva stekne antitela. Sigurno je da će se toliko ljudi u Srbiji zaraziti, pitanje je samo u kom intervalu, i to je ono o čemu treba da vodimo računa - rekao je ranije prof. dr Branislav Tiodorović.
Trenutna slika pokazuje da je kod nas od korone do sada obolelo od nešto preko 100.000 do 350.000, do pet odsto stanovništva. Dakle, daleko smo od onih 60 odsto.
Podsetimo, u Srbiji je nedavno počelo kolektivno testiranje, odnosno velika studija ispitivanja prokuženosti virusom, kojim će biti obuhvaćeno 17.000 osoba.
Iz Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa najavili su da ćemo prve rezultate tog testiranja imati sledeće nedelje.
Osim toga, važno je istaći da imajući u vidu sve mere zaštite koje su se u našoj zemlji sprovodile, ovakve brojke i ne treba da čude. Naime, građani naše zemlje su zbog uvedenog policijskog časa, tokom njegovog trajanja, u svojevrsnom karantinu proveli gotovo punih mesec dana.
Zaštitne maske, rukavice, rastojanje od dva metra, zabrana javnih okupljanja, elementi su koji su takođe doprineli tome da kolektivni imunitet bude na tako niskom nivou. Ali, treba reći i da nismo imali drugog izbora. Da nismo ovako postupili imali bi na hiljade mrtivih, kao što je to slučaj u Švedskoj koja je primenjivala svoj poseban model a koji se pokazao kao poguban, zbog velikog broja žrtava.
Doktor Predrag Kon je iskazivao skepsu po pitanju prokuženosti u Srbiji, te objasnio da to znači da smo se dobro štitili od virusa. Za primer Švedske koja je epidemiji pristupila krajnje radikalno, te ostavljajući otvorene škole, vrtiće, kafiće jako dugo pokušala upravo da kolektivni imunitet izgradi, Kon ističe kako ova zemlja sigurno ima veliki broj ljudi koji su preležali virus.
- Ali je to platila sa previše velikim brojem žrtava - napomenuo je on.
Upravo je izbegavanje scenarija sa hiljadama žrtava bio i razlog pribegavanju svih mera koje su kod nas bile na snazi, a neke od njih i dalje jesu.
Ponovo vanredno stanje?
Na pitanje šta bi bilo kad bi bilo, te do drugog talasa ipak došlo, prvo nam na pamet pada ponovno uvođenje vanrednog stanja.
Predrag Kon kaže da "ne veruje da će opet biti vanrednog stanja ukoliko dođe do drugog talasa korona virusa u Srbiji".
- Ne možemo ni toliko da angažujemo zdravstveni sistem samo za kovid, jer to polako počinje da ugrožava ostale. Moramo da se uzajamno slušamo i obezbedimo daleko veću disciplinovanost do tog perioda - zaključio je Kon.
Branislav Tiodorović takođe smatra da ćemo potencijalni drugi talas dočekati spremno.
- Sigurno je da neće biti uvođenja vanrednog stanja jer neće virus imati toliku snagu kao što je imao sada - jasan je Tiodorović.
(Kurir.rs/Blic)
POLEDAJTE BONUS VIDEO: