Najnoviji korona presek pokazuje da je broj novozaraženih u našoj zemlji skoro upola manji u odnosu na juče i iznosi 25, a ono što svi čekamo jeste dan kada zaraženih neće biti uopšte. Prema tvrdnjama epidemiologa sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, taj datum se može prognozirati i to koristeći se matematičkim proračunima koji, ukoliko se ostvare, 26. jun predviđaju za "dan bez korone".
Stručnjaci napominju da su do ove prognoze došli matematičkim proračunima u kojima se gleda odnos obolelih i izlečenih, ali i uz pomoć epidemiološke krive koja se prati iz dana u dan. Da bi se ta prognoza ostvarila, jedini uslov je da se građani i dalje pridržavaju preporučenih mera zaštite i da se ponašaju odgovorno, dodaju epidemiolozi.
Profesorka Medicinskog fakulteta Tatjana Pekmezović potvrdila je za "Informer" ovakve proračune i istakla da se krajem juna očekuje da ne bude više novih slučajeva.
- Postoje matematički modeli koji omogućavaju takve prognoze. Mi se bavimo epidemiološkom naukom koja uključuje i upotrebu matematičkih modela i predviđanje kraja epidemije. Matematički proračun koji su uradili epidemiolozi Matematičkog fakulteta pokazuju da, ukoliko se nastavi sa pridržavanjem mera, poslednji slučaj zaraženih trebalo bi da bude 25. juna - objasnila je prof. Pekmezović, i napomenula da su njihove analize od pre dve nedelje pokazale statistiku koju imamo ovih dana, odnosno da se broj novozaraženih kreće oko jedan odsto.
Epidemiolog Zoran Radovanović objašnjava da postoje različiti modeli za izračunavanje krive epidemije i kako će se ona kretati. Kao glavni pokazatelj za računanje koristi se broj obolelih u toku 24 časa.
- Postoje tri matematička modela koja epidemiolozi koriste za analizu i proračun koji predviđa do kada ćemo imati nove slučajeve korona virusa. Na osnovu opštih informacija o kretanju bolesti moguće je približno odrediti kog datuma će se to dogoditi. Svakog dana od pojave prvog slučaja infekcije u model se ubacuje brojka novootkrivenih pacijenata. Uz pomoć ovog broja i ukupnog broja obolelih dobijamo krivu koja s vremenom počne oblikom da podseća na zvono. Kada kriva počne da pada, prema tom silaznom kraku otprilike možemo da izračunamo do kada ćemo imati novozaražene - kaže dr Radovanović.
On dodaje da veruje da ćemo tokom juna dnevno imati do pet novozaraženih građana, a znajući to, sasvim je logično očekivati da krajem narednog meseca krenu dani kada među testiranima neće biti pozitivnih.
Laboratorija Univerziteta za tehnologiju i dizajn u Singapuru predviđa na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije tok pandemije novog korona virusa, a istraživanje pokazuje putanju, broj slučajeva koji bi mogli da budu registrovani kao i datum njenog kraja. Prema njihovom predviđanju, pandemija bi mogla da se okonča do početka decembra.
Rezultati istraživanja sprovedenog u ovoj državi govore da će virus kod nas, već u maju, tačnije 21. maja, dodatno oslabiti, a da bi do 2. avgusta mogao potpuno da nestane.
Kako kažu naučnici koji stoje iza ovog projekta, oni koriste metode prediktivnog praćenja koje o podrazumeva kontinuirano nadgledanje predviđenih verovatnih budućih događaja, kao što su skokovi i padovi i završavanje trenutne pandemije. Oni to čine koristeći najnovije podatke koji se generišu svakodnevno, više za potrebe praćenja kako bi se izvuklo razumevanje o onome što se događa sada nego da bi tačno predviđali budućnosti.
Rezultati njihovog istraživanja deluju realno i ohrabrujuće, ali ih treba uzeti s rezervom. Prema podacima od 30. aprila, čitav svet bi teoretski mogao da izađe iz pandemije 7. decembra, uz standardnu devijaciju od 2,5 dana.
U Sjedinjenim Američkim Državama će teoretski kraj biti tek 21. septembra, u Rusiji 8. avgusta, u Italiji 5. septembra, a u Francuskoj 12. avgusta. Nemačka će kraj pandemije možda dočekati 10. avgusta, u Austriji će se okončati 13. juna, a Velika Britanija bi mogla dočekati kraj pandemije 31. avgusta.
Kurir.rs/Blic
Foto Ana Paunkovbić