Sve je počelo sa velikim šupljim drvetom. Dvogodišnja Emili Ouamouno volela je da se igra unutar tog stabla blizu svoje kuće u Meliandou, selu u srcu gvinejske džungle. Ali drugi oblik života takođe je otkrio udobnost takvog smeštaja - slepi miševi. Deca bi ih ponekad uhvatila i pekla za večeru. Tada se Emili razbolela i 28. decembra 2013. umrla je od nasilne i misteriozne bolesti. Njene majka, sestra i baka bile su sledeće. I to je bilo to, nakon sahrane bolest se počela postepeno širiti, piše BBC.
Do 23. marta 2014. godine već je bilo 49 slučajeva i 29 smrtnih slučajeva, a naučnici su potvrdili da je u pitanju ebola. Sledeće tri i po godine svet je sa užasom posmatrao kako virus nosi 11.325 života. Ali dok se to događalo, odvijala se još jedna tragedija.
Epidemija je dovela do ozbiljnog napora lokalnog zdravstvenog sistema. Radnici su umirali, veliki broj bolnica je zatvoren, a one koje su ostale otvorene preplavile su borbu protiv ebole. U tri najugroženije zemlje - Sijera Leone, Liberija i Gvineja - ljudi su počeli da izbegavaju zdravstvo po svaku cenu. Oni su se plašili misteriozne nove bolesti, ali takođe su se bojali lekara. Zdravstveni radnici postaju stigmatizovani zbog nesrećnih belih kaputa i povezanosti sa iznenadnom smrću. Ljudi nisu želeli da im prilaze, opisuje BBC.
Kao rezultat, pandemija je dovela do dramatičnog pada popularnosti medicinske nege, pokazuje analiza za 2017. godinu. Broj trudnica koje traže pomoć u porođaju smanjio se za 80 posto, vakcinacija je smanjena, a broj dece sa malarijom smanjen je za 40 posto. Ironično je da su, nakon intenzivnih međunarodnih napora u borbi protiv pandemije, ta kolateralna šteta bila ozbiljnija od same bolesti.
Svet bi mogao da doživi isti takav scenario i 2020. godine. U početku su mnoge nacije želele uveriti javnost da je covid-19 stekao prednost na više načina. Kreveti i respiratori su se istakli, razmotrene su neproverene metode lečenja, a hiljade lekara prebačene su u respiratorna odjeljenja. U Velikoj Britaniji, vlada je obećala zdravstvenom sistemu sve što je potrebno da bi se izborila sa pandemijom, "bez obzira koliko koštala".
Slične korake, nastavlja BBC, preduzele su zemlje širom sveta dok se suočavaju sa rastućom stopom zaraze. Sve što nije bilo hitno odloženo je i zaustavljeno, od određenih operacija do usluga seksualnog zdravlja, programa za prestanak pušenja, podrške mentalnom zdravlju, stomatologije, vakcinacije, kontrole zloćudnih bolesti i rutinskih zdravstvenih pregleda.
Sve se to pokazalo važnim jer nije bilo viška ili rezervnog lekara ili suvišne medicinske discipline. Stoga, intenzivno fokusiranje na jednog neprijatelja već ima strašne nuspojave.
Pacijenti širom sveta prijavljuju da im je uskraćena zdravstvena zaštita zbog malignih oboljenja, dijalize ili hitne hirurške transplantacije, a u nekim slučajevima ishod je bio fatalan. Na Balkanu su žene primorane na opasne eksperimentalne pobačaje, dok su stručnjaci u Velikoj Britaniji izvestili o porastu neprofesionalnih stomatoloških procedura, pri čemu su ljudi posezali za improvizacijama koje uključuju žvakaće gume, žičane kvačice i lepak. Porast panike dovelo je do nedostatka hidroksihlorokina koji se inače koristi za lečenje malarije i autoimunih bolesti, mada se pokazalo da zapravo povećava smrtnost od Covida-19.
Kao i u svim krizama, piše BBC, trenutna pandemija će najteže pogoditi najsiromašnije zemlje. Naučnici upozoravaju da na nekim mestima poremećaj u kontroli bolesti poput HIV-a, tuberkuloze i malarije može dovesti do smrtnosti u istom obimu kao i sam koronavirus. Isto tako, stručnjaci strahuju da će smrtnost od bolesti poput kolere daleko nadmašiti smrtnost od covida-19.
Vakcinacija posebno zabrinjava. Svetska zdravstvena organizacija procjenjuje da je najmanje 80 miliona dece mlađe od jedne godine u riziku od difterije, polio i ospica jer je pandemija poremetila programe vakcinacije u najmanje 68 zemalja. Očekuje se povratak polio, uprkos milijardama uloženim u njegovo iskorenjivanje poslednjih decenija. Ovaj virus doveden je na ivicu iskorjenjivanja u divljini nakon mukotrpne borbe, kao što je učinjeno sa boginjama.
U isto vreme, David Bisli izvršni direktor Svetskog programa za hranu (VFP), upozorio je u aprilu da je svet na ivici biblijske gladi. Oko 130 miliona ljudi rizikuje gladovanje, a 135 miliona već rizikuje.
Konačno, neki stručnjaci predviđaju da će globalne karantinske mere i posledična ekonomska previranja verovatno povećati broj takozvanih smrti očaja, jer će neki ljudi pribeći alkoholu ili samoubistvu, piše BBC.
Koje su stvarne proporcije kolateralne štete od covida-19 i šta možemo učiniti da to zaustavimo?
Za epidemiologa Timotija Roberton i njegove kolege sa Univerziteta Džon Hopkins u Marilandu, nuspojave posla ovo je razlog za zabrinutost već na početku. "Mnogi od nas pratili su reakciju na epidemiju ebole u zapadnoj Africi 2014. godine i znali smo šta se može dogoditi", kazao je Roberton za BBC.
Robertonov tim se interesovao kako će broj 19 uticati na žene i decu u zemljama sa niskim prihodima, kao što je subsaharska Afrika. Razvili su modele uticaja sa nekoliko scenarija različite težine i identifikovali dva glavna načina na koje bi odgovor na broj 9 mogao povećati broj smrtnih slučajeva. Jedan od njih su bili poremećaji zdravstvene zaštite.
"Na primer, ljudi se mogu previše plašiti da zatraže pomoć", objašnjava Roberton, dodajući da bi, sa druge strane, zdravstveni radnici mogli sami da budu bolesni ili bi se mogli posvetiti samo pandemiji, a moglo bi doći do nestašice lekova. Drugi problem je što porodice nemaju pristup dovoljnim količinama hrane, što može povećati njihovu podložnost zaraznim bolestima.
Sveukupno, naučnici predviđaju da bi u najgorem slučaju, ako bi se upotreba zdravstvene zaštite smanjila za 50 procenata i pothranjenost porasla za isti procenat, više od milion dece i 56.700 majki moglo umreti od indirektnih posledica pandemije. Većina smrtnosti odojčadi biće posledica upale pluća ili dehidracije usled proliva, dok su kod žena glavni uzroci verovatno komplikacije u trudnoći i porođaju, krvarenje, eklampsija i sepsa.
"To će se dogoditi ako ne bude lečenja, ako deca ne dobiju oralnu rehidrataciju i majke dobiju antibiotike", objasnio je Robertson.
Kako se ovom broju smrti dodaje broj ljudi koji su izloženi riziku od gladi, stopa smrtnosti postaje visoka. VFP trenutno isporučuje hranu skoro 1.000 miliona ljudi svakog dana, a od tog broja oko 30 miliona ljudi direktno zavisi od te pomoći. Prema VFP-u, 300.000 ljudi dnevno moglo bi gladovati do smrti u narednim mesecima ako ta pomoć bude onemogućena. Ovo ne uključuje ljude koji su pali u siromaštvo zbog same pandemije.
"Ako pogledamo širu sliku, svet misli da se dobro nosimo sa problemom i broj gladnih ljudi u svetu opada", izjavila je za BBC Džejn Hauvard, šefica komunikacije VFP-a, objašnjavajući da se trend obrnuo u poslednjih pet godina. , uglavnom zbog ratova i klimatskih promena.
"Neposredno pre izbijanja koronavirusne krize, dobili smo nove podatke koji su zaista alarmantni i pokazuju da broj akutno gladnih ljudi prilično naglo raste", kaže Hovard.
Ne samo da će trenutna pandemija verovatno potisnuti dodatnih 130 miliona na ivicu gladi, već predstavlja i pretnju donacijama na koje se program oslanja.
"Ako je pogođena svetska ekonomija, a zemlje nas neće moći finansirati kako smo očekivali, suočićemo se sa potpuno novim scenarijem koji je zaista zastrašujući", kaže Hovard.
Malo je složenije objasniti tačno kako covid-19 može gurnuti ljude u glad. Hovard objašnjava da je neuhranjenost veliki problem u današnjim gradovima, u kojima će pandemija verovatno najteže pogoditi ljude, ne samo u zabačenim delovima subsaharske Afrike, za razliku od stereotipnih slika gladnih ljudi iz filmova s kraja devedesetih.
„Ako živite u ruralnim sredinama, možda imate povrtnjak ili neko od rođaka ima kravu. Dakle, imate određena rešenja oko sebe, ali u gradovima ste apsolutno na volji tržišta ", kaže Hauvard i dodaje da su trenutno glavna briga radnici, vozači rikši i građevinari.
Na primer, jedna od kolega Hauardove u Republici Kongo već je primetila da su cene osnovnih namirnica, poput paste od kikirikija i kasava brašna, porasle za 10 procenata u poslednje dve nedelje. Delom se to može objasniti kraćim radnim vremenom prodavnica, ali činjenica je i da je covid-19 već počeo da utiče na globalne lance snabdevanja i uvoz je već skuplji. Postoje i drugi skriveni troškovi. Žena koja nije u mogućnosti da koristi javni prevoz zbog karantinskih mera mora unajmiti invalidska kolica da bi unela namirnice kući, napominje BBC.
Naravno, postoji još jedan razlog zašto bi mnoge zemlje mogle da imaju više smrti od kolateralne štete nego od samog virusa, a to je starost stanovništva. Poznato je da Covid-19 više utiče na starije osobe, ali razmera do koje se javlja je još uvek zavidna. Prema podacima iz Njujorka od 13. maja, broj umrlih u populaciji starijih od 75 godina je veći za 811 puta nego u popučlacijimlađih od 19 godina.
S druge strane, države sa niskim prihodima obično imaju mlađu populaciju. U zemlji sa najmlađom populacijom na svetu, u Nigeru u zapadnoj Africi, prosečna starost je samo 15,2 godine. Niger takođe ima najveći prirodni priraštaj na svetu jer svaka žena rodi u proseku 7,2 dece. Niger je do sada imao 254 smrtnosti od koronavirusa. Suprotno tome, u Italiji je srednja starost oko 45 godina, a stopa smrtnosti od kovide-19 jedna je od najviših na svetu. Do sada je umrlo više od 33.000 ljudi.
Koliko je pandemija odgovorna za ove smrti još uvek nije sasvim jasno, moglo bi se dogoditi da nastane Virus je izgubio manje godina života nego što se čini. Na primer, stariji ljudi su pod najvećim rizikom da umru od kovida-19, ali takođe su pod najvećim rizikom od drugih sezonskih ili respiratornih bolesti poput norovirusa ili upale pluća. Trenutno značajno više ljudi umire na mesečnom nivou nego što je to normalno za ovo doba godine. Ali ako ukupan broj kasnije padne ispod proseka, moguće je da virus ubrza smrt starije osobe za samo nekoliko meseci, ali ne i godinama.
U stvari, smatra se da bi čak i u bogatim zemljama broj indirektnih smrti mogao dugoročno da premaši broj smrtnih slučajeva usled virusa. Uzmimo, na primer, rak. Otkad je počela pandemija, napori za smanjenje smrtnosti od raka, kao što je analiza brisa grlića materice, smanjivali su se jer je fokus bio na spašavanju života onih koji su u neposrednoj opasnosti. Za neke ljude to će imati fatalne posledice, ukazuje BBC.
"Rak ne može da čeka. Uvek je lakše lečiti rak ako mu se dijagnostikuje na vreme “, kaže Sara Hiom, šefica rane dijagnoze i obaveštajnih podataka u Cancer Research UK. Uprkos tome, kaže da su mnogi programi pretrage u Velikoj Britaniji zaustavljeni od uvođenja karantene, što znači da 1.600 dijagnoza, koliko ih ima obično svakog meseca, trenutno nije postavljeno.
"Ne radi se o bolesnim ljudima. Nisu ljudi od kojih očekujemo da imaju rak. "Programi pretrage deo su našeg arsenala u ranoj dijagnozi karcinoma", rekao je Hiom za BBC.
Drugi su važan alat za preporuke lekara, ali i ovde postoji problem. Podaci pokazuju da ljudi trenutno ne dolaze na kontrole, možda zato što se plaše napustiti svoje domove. Čak i kada konačno stignu do doktora, ne idu dalje kod specijalista, bez obzira na hitnost.
Oni koji već imaju dijagnozu mogli bi se suočiti sa velikim kašnjenjem pre nego što započnu lečenje, a Hiom objašnjava da će rešavanje zaostataka nakon što pandemija završi biti vrlo spor proces. Jedna grupa onkologa procenila je da će samo u Velikoj Britaniji 60.000 obolelih od raka umreti od kašnjenja u dijagnozi i lečenju.
Konačno, postoji pitanje predstojeće recesije, nastavlja BBC, koja je već započela u Nemačkoj i očekuje se da će biti najgora nakon Velike depresije. Kao i mnoge druge važne zdravstvene organizacije, istraživanje raka zavisi od donacija šire javnosti, a mnoge njegove unosne aktivnosti, poput sponzorisanih trka, trenutno nisu moguće. Ovo bi moglo poremetiti istraživačke napore za mnogo godina koje dolaze.
Sara Hiom želi da se testiranja na maligne bolesti nastave što pre, ali takođe se nada da će poslati poruku da takve bolesti ne mogu da čekaju i da će pacijenti ponovo doći na kontrole u narednim mesecima.
"Rak u kasnijim fazama mnogo je složeniji i skuplji za lečenje u svakom smislu. Skuplje za pacijenta, skuplje za zdravstveni sistem ", objasnio je Hiom.
Hovard takođe ukazuje na spisak ekonomista VFP-a, koji pomaže nacionalnim vladama da uspostave sigurnosne mreže za svoje stanovništvo, poput besplatnih školskih obroka za decu iako su škole zatvorene, i održavaju lance snabdevanja i izbegavaju prepreke u trgovini.
„Male stvari zapravo mogu imati veliki uticaj. Na primer, ako insistiramo da vozači kamiona u međunarodnom prevozu moraju biti pod karantinom, lanac snabdevanja bi se mogao raspasti. U Južnoj Africi smo ubedili nacionalne vlade da izdaju dokumenta određenim ugovornim prevoznicima koji vozačima garantuju pravo puta ", zaključila je Hauardova.
Kurir.rs/BBC Foto: