Protesti i nemiri zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja u Mineapolisu nastavljeni su u subotu od Njujorka preko Čikaga do Los Anđelesa, uz sukobe policije i demonstranata, paljenje policijskih automobila i povrede na obe strane.
Protesti su nastavljeni i u ranim jutarnjim časovima, a u najmanje 25 gradova u 16 država uveden je policijski čas. Nacionalna garda raspoređena je u desetak država kao i u distriktu Kolumbija. Od četvrtka je uhapšeno skoro 1.400 ljudi u 17 američkih gradova. Više od trećine uhapšenih je u Los Anđelesu.
Vlasti u Mineapolisu, saopštile su da su uspele da zaustave nasilne proteste u kojima su uništeni delovi grada. Policija i pripadnici Nacionalne garde sukobili su se sa demonstrantima koji su, peti dan za redom, izašli na ulice uprkos policijskom času. Grupa demonstranata krenula je ka centru grada kada je policija ispalila suzavac i gumene metke. Demonstranti su se odmah razišli.
U prestonici Vašingtonu, upućena je Nacionalna garda pošto su se stotine demonstranata okupile na nacionalnom molu, druge večeri protesta. Tokom noći zapaljena je zgrada u centru Vašingtona, u neposrednoj blizini istorijskog hotela Hej Adams.
Ranije tokom dana, demonstranti su se okupili ispred Sekretarijata za pravosuđe, a zatim su krenule ka zgradi američkog Kongresa, uzvikujući "Životi crnaca su važni" i "Ne mogu da dišem", reči koje je Flojd izgovorio dok mu je policajac više od osam minuta držao koleno na vratu.
Mnogi su se na kraju okupili ispred Bele kuće, gde ih je sačekala policija sa oklopima, a na demonstrante je ispaljen i suzavac. Neki učesnici protesta su povremeno gurali bezbednosne barijere.
Predsednik Tramp, koji je proveo veći deo dana na Floridi gde je pratio lansiranje rakete Spejseks, sleteo je na travnjak Bele kuće u predsedničkom helikopteru i ušao u rezidenciju bez obraćanja novinarima. Iz Bele kuće je tvitovao, pozdravljajući oštre mere snaga za sprovođenje zakona širom zemlje.
Pozdravio je raspoređivanje pripadnika Nacionalne garde u Mineapolisu i poručio da se policiji u Njujorku mora dozvoliti da radi svoj posao.
spred Bele kuće se protestovalo i u petak, kada su neki demonstranti pokušali da uklone barijere koje je postavila Tajna služba, a predsednik Donald Tramp je u subotu ujutro tvitovao da bi učesnike protesta, da su uspeli da probiju ogradu Bele kuće, "dočekali najopakiji psi i najzlokobnije oružje koje je ikada video".
Gradonačelnik Nešvila, u Tenesiju, proglasio je vanredno stanje nakon što su demonstranti zapalili sudnicu.
Protesti u tom gradu su u početku bili mirni, ali su postali nasilni tokom večeri, kada su učesnici protesta počeli da razbijaju prozore na vladinim zgradama. Policija je odgovorila suzavcem, a guverner Tenesija mobilisao je Nacionalnu gardu.
U Čikagu je u subotu oštećeno nekoliko policijskih vozila, dok je najmanje jedno zapaljeno. Policija je palicama udarila više učesnika protesta.
Vlasti u Filadelfiji saopštile su da su mirni protesti kasnije prerasli u nasilje, a da je najmanje 13 policajaca povređeno i da je bilo više požara i pljačkanja radnji u centru grada.
U Talsi, u Oklahomi, poprištu masakra Afromerikanaca 1921. godine kada je ubijeno i do 300 ljudi, demonstranti su blokirali raskrsnice i uzvikivali ime Terensa Kračera, Afroamerikanca kojeg je ubio policajac 2016. godine.
U Majamiju, na Floridi, mirni protesti prerasli su u nasilje, nakon što su neki demonstranti zapalili policijjska vozila. Prema izjavama očevidaca, policajci su ispalili suzavac i vatromet da bi rasterali okupljene.
U Kolumbiji, u Južnoj Karolini, novinar lokalne TV stanice povređen je kada je glavna policijska stanica zasuta kamenicama. Nekoliko stotina ljudi učestvovalo je u protestima.
U Los Anđelesu, policija je upotrebila gumene metke da bi rasterala okupljene. Najmanje jedno policijsko vozilo je uništeno.
U Njujorku, na društvene mreže je postavljen video snimak policajaca kako koriste palice i guraju demonstrante dok hapse okupljene.
U desetinama gradovima, od obale do obale SAD, održani su mirni protesti.
U Minesoti je mobilisan puni sastav Nacionalne garde, prvi put od Drugog svetskog rata, nakon četiri noći povremeno nasilnih protesta zbog smrti Džordža Flojda u Mineapolisu.
Policajac Derek Čovin, koji mu je držao koleno na vratu, priveden je i optužen za ubistvo trećeg stepena i ubistvo iz nehata. Još trojica policajaca su otpuštena.
Američki sekretar za pravosuđe Vilijam Bar rekao je da su " radikali i agitatori", koji nisu iz Minesote, oteli proteste i da zloupotrebljavaju situaciju da bi realizovali "sopstvenu i nasilnu agendu". Za nemire je takođe optužio političku levicu.
"U mnogim mestima, nasilje su po svemu sudeći planirali, organizovali i podsticali anarhisti i grupe iz ekstremne levice, od kojih su mnogi doputovali iz drugih država da bi promovisali nasilje", rekao je Bar.
Kurir.rs/Tanjug