Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da građani nemaju razlog za brigu, da je zemlja potpuno fokusirana na ekonomski oporavak, da broj zaposlenih raste, kao i da se nadležni pripremaju za drugi talas epidemije, ako ga bude.
- Sigurno je da će Srbija iz ove krize izaći bolje nego mnoge zemlje Evrope i sveta. To kažu MMF, EU i Svetska banka, da će ekonomski pad Srbije biti najmanji od svih evropskih zemalja, a da će naš rast u 2021. biti najveći. Procenjujemo da će pad biti još manji nego što kažu i verujemo da možemo da budemo na nuli, ili da imamo blagi rast - rekla je Brnabić za Politku.
Premijerka, koja će krajem juna obeležiti tri godine na čelu srpske vlade, poručila je građanima da nemaju razloga za brigu jer je optimizam vlade zasnovan na nekoliko stvari i da između ostalog nijedan investitor nije odsutao od ulaganja.
- Jedno je što smo pre korona virusa beležili fenomenalan ekonomski napredak i videli dobar rast i trendove industrijske proizvodnje. U četvrtom kvartalu 2019. imali smo rast od 6,2 odsto i prebacili smo sva očekivanja. U prvom kvartalu bio je pet odsto, kada je u Evropi beležen ozbiljan pad. Od 27. februara do 15. maja, neto zaposlenost u Srbiji je porasla - broj registrovanih zaposlenih veći je za 6.988 - rekla je ona.
Izrazila je uverenje da građani sve vide - ko koliko radi i koliko ulaže sebe u posao i da li je Srbija danas sve više među pobednicima, ili kao nekad među gubitnicima.
- Dobra stvar je što su Aleksandar Vučić i njegov tim već pokazali da umeju da izvuku zemlju i iz mnogo gorih situacija, kao 2013. i 2014, kada je zemlja bila na ivici bankrota - rekla je ona i dodala da je srpska ekonomija zahvaljujći svemu što je kao premijer uradio Vučić 2014 mnogo izdržljivija, mnogo robusnija i jača.
- Imamo i mnogo dinamičniji sektor mikro, malih i srednjih preduzeća i mnogo više ćemo se osloniti na domaće investicije - rekla je ona i podsetila da najveći deo mera podrške nakon krize, ide domaćim preduzećima, porodičnim firmama I da su tu usmerene i one tri minimalca, za koje država daje mesečno 32 milijarde.
Dodala je da je EU odobrila hitnu prenamenu IPA sredstva tako da se omoguci hitna pomoć od 15 miliona evra i 78,4 miliona evra za kratkoročne i srednjorocne potrebe koje se odnose na saniranje ekonomskih i socijalnih posledica.
EU odobrila je Srbiji 70,2 miliona evra bespovratnih sredstava iz predpristupnih (IPA) fondova za prvu polovinu 2020. godine. Do kraja godine očekujemo i oko 97,8 miliona evra, a najavljeno je da će i Zapadni Balkana biti obuhvaćene programom Evropske komisije o obnovi.
Povodom izbora i pojedinih primedbi iz EU na izborne uslove, Branbić kaže da ima stvari koje Srbija treba da unapredi, posebno iz oblasti vladavine prava ali i da zna kakva je Srbija bila pre 2014. i kakva je danas te da se žale oni koji su te izborne uslove pravili i te izborne zakone usvajali.
- To se nije menjalo od 2012. i tada je bilo odlično i nikome nije smetalo - rekao je ona i dodala da nije smetalo ni Evropskoj uniji, ali je danas nedovoljno demokratski.
Prema njenim rečima, svako ko je iole iskren mora da kaže da je medijska situacija danas, u poređenju sa 2012, kao nebo i zemlja. Dodala je da tada nisu postojali mediji koji otvoreno govore protiv vlasti, a danas veliki broj šire lažne vesti, bavi se ličnim uvredama, a postoje i oni koji isključivo tako rade.
Upitana da li Ima utisak da neko izvan Srbije ohrabruje pojedine medije da budu toliko kritični prema vlasti, rekla je da se to dešava bez ikakve sumnje, da joj je potpuno razumljivo, jer nije svima u interesu jaka i stabilna Srbija.
Brnabić je podsetila da Srbija danas vodi otvorenu i transparentnu politiku, što je jedna od najvećih novina i pozitivnih promena koje je Aleksandar Vučić uveo u srpsku politiku i da se isto govovori u Briselu, Kini, Vašingtonu, Berlinu i Moskva.
Ponovila je da je strateško opredeljenje Srbije da bude punopravna članica EU.
Na pitanje da li je danas najveći greh u Evropi reći hvala Kini, Brnabić između otalog kaže da je državni vrh učinilo ono što je bila ljudska ogovronost i izašli su i rekli hvala Kini.
Dodala je da joj je žao i što neki u svetu nisu iskoristili ovu krizu za zbližavanje, nego za razdvajanje.
Što se tiče odnosa sa Crnom Gorom kaže da joj je sa jedne strane izuzetno žao, a sa druge potpuno neshvatljivo kako neke njene kolege u regionu ne vide da svi pojedinačno možemo biti jaki samo ako radimo zajedno i ukoliko je region stabilan.
Na pitanje o optužbama Duška Markovića oko zaustavljanja izvoza brašna u Crnu Goru, kaže da ne zna što je problem ako je Srbija na sedam dana zaustavili izvoz brašna, dok izvoz pšenice nismo ni u jednom trenutku prekidali.
Podseća da je Srbija kada je imala prvi slučaj korone, morala da stane na loptu - zabrani izvoz esencijalnih sirovina potrebnih građanima i da je on nastavljen kada su nadlezni videli da svega ima dovoljno.
- Stavili smo sve naše zalihe na raspolaganje regionu, uključujući i Prištinu. Sve razlike smo ostavili po strani, želeli smo da pomognemo. Ne mogu biti odgovornija od Markovića za to da li imaju dovoljno pšenice ili ne. Ako je to naš zločin što on nije mogao da obezbedi brašno građanima jer se Srbija zatvorila na sedam dana, onda neka bude tako - rekla je ona.
Dodala je da je dužnost i ustavna obaveza Srbije da se bavi statusom Srba, da čuva srpske interese u Crnoj Gori i SPC. Rekla je i da očekuje da i EU nešto kaže, zato što se i Venecijanska komisija bavila tim zakonom o crkvi, šta misle o tom zakonu i konfiskaciji crkvene imovine - "Da li je to vladavina prava i da li su to evropske vrednosti? I da li je normalno da u 21. veku pričamo o osnivanju neke crkve? Poručila je da se Srbija danas bavi digitalizacijom i time da deca u septembru, od prvog razreda imaju predmet "Digitalni svet", kako da napravi još jedan naučno tehnološki park i da zato ne može da razgovara sa kolegom koji priča kako da napravi crkvu.
(Kurir.rs/Tanjug)