ZDRAVLJE NA USTA ULAZI! Evo kako da se hranite pametno i ostanete zdravi
Svedoci smo raznih tekstova i saveta o zdravijoj ishrani. Jedni kažu „nemojte ovo“, drugi kažu „jedite ono“, pa čovek ponekad ne može da razluči šta je to što bi stvarno trebalo da stavi na tanjir.
Najvažnije je da ne preskačemo obroke, kaže Stela Prgomelja, potpredsednica Dijabetološkog saveza Srbije i ističe da ovo pravilo važi za sve ljude.
Kao neko ko skoro ceo život živi sa dijabetesom i aktivno učestvuje u edukaciji osoba obolelih od dijabetesa, Stela je upućena u sve male i velike tajne „slatke“ bolesti. Sa nama sada deli svoja saznanja iz bogatog iskustva i savete koji će svima pomoći, i zdravim i osobama koje pate od hroničnih oboljenja, da ishranom korigujemo i zdravstveno stanje.
Stelino pravilo br. 1 - ne preskačite obroke!
Dok završite jutarnju toaletu, ovsene pahuljice su već natopljene i bobičasto voće iz zamrzivača otopljeno. U činiju sa jogurtom, uz pahuljice dodajte i pola banane ili par jagoda i eto doručka i za vas i za ukućane. Ako već detetu pakujete užinu, spakujte i sebi. Dobro će vam doći da premostite period između raznih obaveza i dolaska kući. Na drvetu ne raste primamljiva kesica neke grickalice, nego voćka. Osim ako proizvođači ovih proizvoda ne žele na sve načine da pridobiju najmlađi uzrast i, samim tim, započnu stvaranje nezdravih navika i sve veći porast Tip 2 dijabetesa čak i kod dece.
Česta situacija je da ceo dan gladujemo, ili oko podne, jer nismo stigli ranije, završimo na nekom pecivu sa ćoška. Kada dođemo kući umorni i iscrpljeni, najedemo se svega što nam je bilo na pameti. Potom zaspimo u fotelji, ne dočekavši ni vesti, jer i nekom ko nema dijabetes normalno je da skoči šećer. To je prvo što bi trebalo promeniti. Gledajte da kod kuće imate obrok „na kašiku“, makar ga pripremali veče pre i za to odvojite vreme da jedete u miru. Napunite tanjir u kuhinji, jer naša navika zvana „šerpa na sto“ ni za koga nije dobra.
Stelin savet br. 2 - oprezno sa ugljenim hidratima
Osim što goje, zaboravljamo da poremećaj metabolisanja ugljenih hidrata i masti dovodi do pojave dijabetesa. Ugljenih hidrata, koji se u našem organizmu pretvaraju u šećere, ima svuda oko nas, a najviše u skrobnim namirnicama (hleb, krompir, testenina, palenta, pirinač, voće). To znači da bi svakodnevnu ishranu trebalo da sačinjava nemasno meso i povrće, salate. Đakonije i rakijicu ostavite za neku proslavu, a sebi za večeru, posle neke čorbice, prepecite (grilujte) piletinu, ne pohujte i ne pržite je u mnogo ulja. Uz salatu će biti idealan obrok.
Dijabetes mora da se drži pod kontrolom
Dijabetes ne boli, ali ako se ne drži pod kontrolom, napada prvo male, a potom i velike krvne sudove i zbog toga vremenom organizmu može da napravi nepovratnu štetu. U dijabetesu, pa i drugim hroničnim oboljenjima, princip dobre kontrole podrazumeva „sveto trojstvo“: ishrana, fizička aktivnost, terapija. Jer ako vodite računa o tome da ne preskačete obroke i jedete raznovrsnu hranu, redovno šetate ili ste na drugi način fizičiki angažovani, onda će bilo koja prepisana terapija dati dobre rezultate.
Osoba sa dijabetesom, koristila insulin ili ne, u svojoj ishrani najviše vodi računa o ugljenim hidratima (šećerima) i mastima. Osim što teži ka raznovrsnim namirnicama, jer ništa nije zabranjeno, veoma je važno da zna kada i koliko neke namirnice bi trebalo da pojede. To direktno diktira terapijsku dozu i vrstu fizičke aktivnosti. Često smo suočeni sa tim da neko ko ima dijabetes ne jede ništa slatko. Međutim, kašika brašna je isto što i kašika šećera. I jedno i drugo će dovesti do manje-više istog povećanja nivoa šećera u krvi. Takođe čujemo da su ljudi posle obilnog roštilja izmerili odličan nivo šećera u krvi nakon dva sata i nije im jasno zašto je lekar insistirao na tome da se izbegava masno. Masnoće će usporiti varenje i, samim tim, skok šećera u krvi nakon dva sata. Ali nakon 4-5 sati nivo šećera će itekako porasti. Eto, zato bi trebalo da ograničimo masnoće.
Digitalni menadžment dijabetesa olakšava život
Zašto osobe sa dijabetesom bockaju prstiće? Da bi proverile trenutni nivo šećera u krvi. To nam daje podatak o tome da li nam je terapija dobra, kakav ćemo obrok uzeti, kako reagujemo na neku hranu i da li možemo bez bojazni da nastavimo sa aktivnostima. Nismo svi isti i ovi faktori čine terapiju jedinstvenom za svakog ponaosob. Sada svi imamo mogućnost da koristimo glukometar, aparat za merenje vrednosti šećera u krvi.
Postoje različiti proizvođači ovih aparata, ali sam ja uzela Accu Chek Instant glukometar, jer se preko bluetooth-a lako i brzo poveže sa aplikacijom Accu Check Connect na mobilnom telefonu. Tu odmah unosim i podatke o unetoj dozi insulina, fizičkim aktivnostima, o obroku koji sam pojela. Svi ovi podaci su dostupni i mom endokrinologu koji prati moje stanje preko Accu-Chek Connect digitalne platforme. Kada pogleda moje podatke, mejlom mi pošalje mišljenje i preporuke za dalju terapiju, ne moram često da idem na preglede. Digitalizacija mi je donela veliko olakšanje, jer sada lako držim dijabetes pod kontrolom. Uostalom, ukoliko neko još uvek nije upoznat sa funkcionisanjem digitalnog menadžmenta dijabetesa, predsednik našeg Saveza Aleksandar Opačić je u ovom videu sve potanko objasnio. On se trudi da raširimo svest o dijabetesu, jer to mora postati tema o kojoj se priča svakodnevno, bez straha. Dijabetes je bolest 21. veka i prema njoj treba se ozbiljno ophoditi. Želimo da pokažemo ljudima da se s dijabetesom može živeti potpuno kvalitetno i da on ne sme ni u čemu da nas sputava. Kako Aleksandar kaže, nikako ne smemo da postanemo ’robovi’ bolesti te prestanemo da se borimo svakodnevno.
Mi se u Dijabetološkom savezu Srbije trudimo da edukujemo naše „sapatnike“, da im budemo podrška u svakom trenutku i da pomognemo koliko god možemo. Ljudi sve više znaju o dijabetesu i kako se drži pod dobrom kontrolom. Pošto paze na sebe, prave pametan izbor namirnica, redovno se kontrolišu, bar šetaju, uskoro će živeti duže od onih ljudi koji nemaju neko hronično stanje.
Promo tekst