RASIZAM U SAD I DALJE POSTOJI! Svi Amerikanci su jednaki, ali samo na papiru: Sve o ovoj bolnoj temi BEZ CENZURE!
Objavljeno
06.06.2020. 11:07h
Shutterstock
U istoriji sveta ne postoji zemlja u kojoj je rasizam bitan, i to toliko dugo kao što je u Sjedinjenim Državama, piše istoričar Hauard Zin
Demonstracije zbog ubistva Džordža Flojda, koje potresaju SAD, nisu ni prve, a ni poslednje koje je izazvalo brutalno ponašanje belih policajaca prema Afroamerikancima.
Samo od 2013. do 2019. policajci su ubili njih 1.944, iako je 17,3 odsto bilo nenaoružano. Međutim, u 98,7 odsto slučajeva protiv tih policajaca nije ni podneta optužnica. Jedan od glavnih razloga za to je rasizam, koji je duboko ukorenjen u američko društvo.
Građani drugog reda
- Većina crnih Amerikanaca ne protestuje širom SAD zato što se osećaju kao da su građani drugog reda, kao što neki tvrde. Oni protestuju jer zaista jesu građani drugog reda. Na papiru, svi Amerikanci su jednaki. Predrasude prema crncima nemaju samo policajci, tužioci i sudije već i učitelji i nastavnici, poslodavci... Ovi protesti su usmereni protiv svakodnevnog rasizma - piše za Dojče vele Miodrag Sorić.
A rasizam u SAD nije ništa novo, on postoji od dolaska Evropljana u Severnu Ameriku - Indijanci su smatrani divljacima koje treba ubijati ili držati u rezervatima, crnci imovinom koja je otimana i dovožena iz Afrike, decenijama je zakonom bilo zabranjeno zapošljavati Kineze, a u vreme Drugog svetskog rata 120.000 Amerikanaca japanskog porekla držano je u logorima... I sve to uprkos tome što je već u Deklaraciji nezavisnosti iz 1776. pisalo: „Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su darovani od strane njihovog Tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom.“
- U istoriji sveta ne postoji zemlja u kojoj je rasizam bitniji, i to toliko dugo, kao što je u Sjedinjenim Državama. Zato pitanje „kako je to počelo“ nije samo pitanje istorijske znatiželje, a još je važnije pitanje „kako će se završiti“ ili, ako postavimo pitanje drugačije: da li je moguće da belci i crnci žive zajedno bez mržnje. S robovlasništvom se razvijao posebni rasni osećaj - nekad mržnja, nekad prezir, nekad sažaljenje - koji je pratio niži položaj crnaca u Americi 350 godina, tu kombinaciju inferiornog statusa i ponižavajućih misli zovemo rasizam - piše istoričar Hauard Zin u „Narodnoj istoriji SAD“.
Profimedia
Pobuna u Mineapolisu... Demonstranti su spalili stanicu policijefoto: Profimedia
Borba za prava
Koliko dugo postoji rasizam, toliko traje i borba protiv njega - do ukidanja robovlasništva i oslobađanja crnih Amerikanaca došlo je tek posle krvavog Građanskog rata (1861-1865), a duže od vek i po traje stalni sukob za ukidanje rasne segregacije i institucionalne diskriminacije. Kada je 2009. Barak Obama postao prvi Afroamerikanac na mestu predsednika SAD, mnogi su pomislili da je to označilo kraj rasizma. Međutim, rasizam je i dalje postoji, pa se razvio i pokret Crni životi su važni.
U Deklaraciji nezavisnosti iz 1776. piše da su „svi ljudi stvoreni jednaki, da su darovani od strane njihovog Tvorca određenim. Ta jednakost je ipak postojala samo na papiru - u stvarnosti je važila samo za bele protestante neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom“
NEREDI U SJEDINJENIM DRŽAVAMA
NJUARK
12-17. jul 1967.
Povod: Dvojica belih policajaca uhapsila su i pretukla crnog taksistu. Kada je narod čuo za brutalnost policije, okupili su se oko stanice i napali policiju.
Poginulo: 26 ljudi
Ranjeno: 727
Uhapšeno: 1.465
DETROIT
23-27. jul 1967.
foto: Profimedia
Povod: Policajci su krenuli u raciju kluba u kome je bilo 82 ljudi, među njima i veterani iz Vijetnamskog rata. To je izazvalo nerede i pobunu i dovelo do najkrvavijih demonstracija u Americi.
Poginulo: 43 ljudi
Ranjeno: 1.189
Uhapšeno: 7.200
VAŠINGTON, BALTIMOR, ČIKAGO...
4. april - 27. maj 1968.
foto: Profimedia
Povod: Ubistvo Martina Lutera Kinga, vođe pokreta za prava Afroamerikanaca, u Memfisu 4. aprila izazvalo je nemire u 125 američkih gradova.
Poginulo: više od 40 ljudi Ranjeno: više od 2.500 Uhapšeno: više od 15.000
LOS ANĐELES
29. april - 4. maj 1992.
foto: Profimedia
Povod: Oslobađanje četvorice policajaca koja su brutalno nasmrt pretukla Afroamerikanca Rodnija Kinga, što su zabeležile kamere.
Poginulo: 63 ljudi
Ranjeno: 2.383
Uhapšeno: 12.111
FERGUSON
9-25. avgust 2014, 24. novembar - 2. decembar 2014, 9-11. avgust 2015.
foto: Profimedia
Povod: Prvi talas nereda izazvalo je ubistvo Majkla Brauna (18), drugi to što njegov ubica Daren Vilson nije osuđen, a treći je izbio na godišnjicu.
Poginulo: 0
Ranjeno: 16
Uhapšeno 321
BALTIMOR
18. april - 3. maj 2015.
Povod: Nakon hapšenja, Fredi Grej (25) završio je u komi, a zatim umro.
Poginulo: 0
Ranjeno: 116
Uhapšeno: 486
ŠARLOT
20-23. septembar 2016.
Povod: Policajac je ubio nenaoružanog Afroamerikanca Kita Lamonta Skota (43), a pucnjava je proglašena opravdanom.
Poginulo: 1 osoba
Ranjeno: 32
Uhapšeno: 45
IKONE BORBE ZA PRAVA AFROAMERIKANACA
Rosa Parks (1913-2005)
foto: Profimedia
„Ne smete da se plašite ako znate da je ono što činite ispravno“
Prva dama pokreta za prava građana slavu je stekla kada je 1. decembra 1955. odbila da na zahtev vozača ustupi svoje mesto belcu, zbog čega je uhapšena.
Martin Luter King (1929-1968)
foto: Profimedia
„Pobuna je jezik onih koje niko ne želi da čuje“
Aktivista i nobelovac zalagao se za nenasilni otpor i građansku neposlušnost. Ubijen je 4. aprila 1968, što je izazvalo velike proteste širom SAD.
Muhamed Ali (1942-2016)
foto: Profimedia
„Zašto su svi anđeli beli? Zašto ne postoje crni anđeli?“
Najbolji bokser svih vremena smatra se jednim od najvećih boraca za prava Afroamerikanaca jer su ga čuli i ljudi koje politika nimalo nije zanimala. Rođen je kao Kasijus Klej, ali je to ime odbacio kao robovsko.
Barak Obama (1961)
foto: Profimedia
„Naš cilj je zemlja koja nije rasno podeljena“
Prvi Afroamerikanac na mestu predsednika Sjedinjenih Država postao je simbol toga šta crni Amerikanci mogu da postignu.