BRISEL - Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak kako se očekuje do kraja meseca bi trebalo da usaglasi okvir dijaloga, principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane,sa ciljem postizanja konačnog rešenjkoje će kako se ocenjuje zavisiti u velikoj meri od Nemačke.
Šta se sve može očekivati u narednom periodu koji predsednik Srbije Aleksandar Vucic ocenio kao "teških šest meseci do godinu dana teske borbe" za interese sprskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem Eu od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez "zelenog svetla" iz Berlina ni jedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne moze biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Prištine.
Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o cemu ce biti reci za stolom u Briselu, Lajcak je vec isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu "blisku Berlinu" i nemackom stavu o resenju u "kosovskog čvora" Evropske diplomate skreću pažnju da "niti jedno resenje nece biti moguce bez konzenzusa Berlina, Pariza i Vasingtona", ali posledanja desavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berina i Vasingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju vec i u mnogim globlno strateskim oblastima.
Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadasnjeg americkog ambasadora u Nemackoj Ricarda Grenela, koga su nemacki politicki krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za "agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemackoj vladi, ali i zvanicmom Briselu.
Iz nemackog Budnestaga Grenela su, i pre nego sto je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i resi ga, kako se tumači, po svaku cenu ( pa i cenu promene granica), nazivali "personom non grata" i "potpunim diplomatskim promasajem".
EU je na svoj prepoznatljiv "diplomstki nacin" ulogu Grenala i SAD u resavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao "pomoc partnera", ali i sve glasnije stavljala do znanja da je "u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Pristine" jer se trazi "evropsko resenje za evropski problem".
Šefovi diplomatije Nemacke i Francuske Hajko Mas i Žan Iv Le Drijan nedavno zajednicki uputili Beogradu i Pristini sa porukom da se dijalog motra nastaviti "pod vodstvom EU" uz naglasak da je u pitanju "stabilnost i bezbednost celog regiona i EU., a ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premjeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samita u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.
Ali zajednicka inicjativa Nemacke i Francuske na pokretanju i vracanju dijaloga Beograda i Pristine u ruke Evrope "gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN" ne znaci i da Pariz bezrezervno podrzava i poziciju Berlina o konacnom resenju dijaloga.
Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajckom stala iza ideje o "nepomerljivosti granica po svaku cenu".
"Francuska zeli da podrzi nastavak dijaloga, ali se ne izjasanjava konkretno o konacnom resenju", navode izvori sa sastanka ambasdora EU i specijalnog predstavnika.
Iz Berlina čiji je pocetni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spolnopoliticko pitanje Zapadnog Balkna, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnove EU i podizanje Uniju iz najvece krize od njenog postanka i da će "sve drugo podrediti spasavanju jedisntva EU" Ali u krugova bliskim Briselskom dijalogu slozni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da odrzi fokus i jos vaznije obzbedi politicku podrsku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograd i Pristine u mesecima koji slede, uz. ocenu da dugororocni kontinuitet nemacke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podlozan "potresima i promenama".
Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Pristine postavljeni jos 2011. godine kada je nemacka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadasnjim predsednikom Srbije Borisom Tadicem postavila cetiri kriteriuma koji definisu okvir i buduci ishod dijaloga.
Time je po prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.
Nesto pre posete Merkelove Beogradu, tadasnji sef nemacke diplomatije Gido Vestervele porucio je da "Nemacka nece pregovarati o teritorijalnom integritetu drzava regiona" i time nagovestio da podela Kosova ne moze biti tema.
Nemacka kao nesumljivo najvaznija drzava članica EU kada je prosirenje i Zapadni Balkan u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.
(Kurir.rs/Tanjug)