Legenda Kolege muzičari Najda i Kornelije Kovač, kao i pisac Dejan Stojiljković žele virtuozu dobro zdravlje, ali i da ponovo vide legendarni bend na okupu
Najbolji gitarista Srbije Radomir Mihailović Točak danas proslavlja 70. rođendan.
Osnivač i vođa kultne rok grupe Smak rođen je 13. juna 1950. u Čačku. On već godinama ne nastupa u javnosti, ali i dalje živi u svetu muzike. Radi s mladim gitaristima, pravi gitare, komponuje i posredno, preko interneta, komunicira sa svojim fanovima.
U nameri da Točku čestitamo rođendan, pozvali smo bivšeg pevača Smaka Dejana Najdanovića Najdu.
- Smak se i dalje sluša, a u planu je da izađe i novi album. Radomiru želim da nam još dugo poživi, a najviše da ponovo okupi Smak i zasvira. Voleo bih da ponovo napuni Ušće ili Arenu, a onda može u penziju. Bilo bi lepo i da hitove ovog benda čujemo u izvođenju poznatih pevača - otkriva Najda za Kurir.
Veliki fan Smaka je i pisac Dejan Stojiljković.
- Smak mi je jedan od dražih bendova, a Točak je naš najveći muzičar i virtuoz na gitari. Posebno me za tu grupu veže naš Nišlija Najda, koji je snimio albume s njima - kaže Stojiljković.
Pre gotovo pola veka, 1971. godine, na relaciji Kraljevo-Čačak-Kragujevac, Točak je osnovao grupu Smak, o kojoj je manje-više sve poznato. Sa ove vremenske distance uputno je pomenuti da su njih od početka otvoreno voleli ili otvoreno mrzeli.
- Točak je sigurno naš najbolji gitarista. I kad je počinjao, bio je genije, a i dalje isto svira. Smak i Korni grupa su krenuli u neko isto vreme. Nas su voleli zbog izvođenja tih pesama - kaže Kovač za Kurir.
Smak je bio, pre svega, poštovan zbog Točkove gitarske virtuoznosti, u početku najviše po uzoru na Džimija Hendriksa i zbog zanimljive i snažne fuzije hard roka, džeza, progresivnog roka, džez roka sa snažnom bluz osnovom, sa Aranđelovićevim vokalnim falsetom, koji je rado korišćen u duelima gitare i glasa. Instrumental „Ulazak u harem“ proslavio je Točka kao gitarskog heroja i legendu muzičke scene bivše Jugoslavije tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Albumi „Crna dama“ iz 1977. i „Stranice našeg vremena“ iz 1978. veoma su cenili obožavaoci progresivnog roka i čak su bili izdavani za englesko tržište. Njihovo okupljanje od druge polovine osamdesetih promenilo je pravac grupe ka fuziji. Nakon povratka 1994, pre svega Točkova i Kepina ideja je bila da se Smak vrati roku.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov