Odluka švedske vlade da krene sopstvenim, kontroverznim, putem u borbi protiv korona virusa upravo je postala najveći politički problem u zemlji.
Prvo zasedanje parlamenta od početka pandemije opozicioni političari su iskoristili da napadnu vladu premijera Stefana Lovfena, pripisujući joj odgovornost za jednu od najviših stopa smrtnosti od korone u svetu, naročito u staračkim domovima.
"Testiranje je presporo i vlada nema kontrolu nad situacijom", rekao je Ulf Kristerson, lider stranke desnog centra Moderates, najveće opozicione stranke u parlamentu.
Džimi Akeson, lider krajnje desnih švedskih demokrata, rekao je da je vlada presporo reagovala na krizu i, kada je to konačno učinila, napravila je ozbiljne greške.
"Rano su donete pogrešne procene o tome koliko je virus opasan. Dozvoljeno je da se virus neometano širi", rekao je on za "Politiko".
Žučne rasprave i napadi na vladu u parlamentu brzo su prešli u pokušaje opozicionih poslanika da se ograde od vladinog odgovora na krizu, jer je postalo jasno da su i glasači nezadovoljni postupcima vlasti.
Istraživanje javnog mnjena kompanije "Novus", objavljeno krajem prošle nedelje, pokazalo je da je udeo ispitanika sa "vrlo ili prilično visokim poverenjem" u sposobnost vlade da se izbori sa pandemijskom krizom opao na 45 odsto u junu sa 63 odsto u aprilu.
Istovremeno, kritike na račun državnog epidemiologa Andersa Tegnela i Agencije za javno zdravstvo koju on predstavlja pojačale su se kako su propusti postali očigledniji.
Tegnel je na kraju bio primoran da prizna da je trebalo uvesti strožije mere, ali je ostao pri stavu da je bila dobra odluka da škole i firme ostanu otvoreni.
Sada su i opozicioni poslanici dobili priliku da zatraže ono što su neki predstavnici struke već učinili - da zatraže smenu Tegnela, uz obrazloženje da je njegova strategija dovela do smrtnih slučajeva koji su lako mogli biti izbegnuti.
Burne rasprave u Švedskom parlamentu nisu nešto što se često viđa, ali su samo nastavak onoga što se već dešava u parlamentima širom Evrope. Čim se situacija sa koronom malo stabilizovala, opozicione stranke širom kontinenta počele su da ukazuju na propuste vlada.
U Španiji je, na primer, primirje trajalo samo do polovine aprila, dok su se opozicionari u Belgiji još ranije okrenuli protiv vlasti.
Međutim, da li će opozicije uspeti da zadaju ozbiljne udarce vladama svojih zemalja zbog odgovora na korona virus zavisiće od mnoštva komleksnih podataka koji prikazuju sve - od stope smrti do uticaja pandemije na mentalno zdravlje, od rezultata đaka u školama do ekonomskog učinka.
Mogu proći meseci dok takve analize ne budu gotovo, ali prema onome što do sada znamo, švedskoj vladi se ne piše dobro. Stopa smrtnosti u zemlji je među najvišim u svetu i do deset puta veća od susednih zemalja. Istovremeno, istraživanja su pokazala da je samo sedam odsto Šveđana uspelo da stekne imunitet.
Kao so na ranu, zemlje u okruželju, poput Danske i Finske, otvaraju granice, ali uz jasnu poruku da Šveđani nisu dobrodošli.
Kurir.rs/Blic