Broj nuklearnih bojnih glava u svetu smanjio se ove godine na 13.400, ali devet nuklearnih sila nastavlja s modernizacijom svog arsenala, objavio je danas švedski think tank.
Broj nuklearnih bojnih glava smanjio se za oko 465, u odnosu na 2019., objavio je Stokholmski institut za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI).
Navedena brojka obuhvata bojne glave u aktivnom pogonu, ali i uskladištene ili spremne za uklanjanje. Smanjenju ukupnog broja najviše je pridonelo uklanjanje ruskih i američkih nuklearnih bojnih glava. Te dve sile poseduju zajedno oko 90 posto svih nuklearnih bojnih glava.
SIPRI procenjuje da SAD ima 5800, a Rusija 6275 nuklearnih bojnih glava. Velika Britanija, Francuska, Kina, Pakistan, Izrael i Severna Koreja zemlje su koje su priznale da imaju nuklearno oružje. SIPRI procenjuje da Velika Britanija ima 215 bojnih glava, Francuska 290, Kina 320, Indija 150, Pakistan 160, a Izrael 90.
Veruje se da Sjeverna Koreja ima između 30 i 40 nuklearnih bojnih glava, ali ona nije uključena u globalnu procjenu SIPRI-a. Oko 1800 nuklearnih glava drži se u stanju visoke pripravnosti, navodi SIPRI.
Ipak, nuklearne sile istovremeno modernizuju svoje arsenale ili razvijaju sisteme za lansiranje projektila, kao i proizvodne pogone. “Svih devet nuklearnih država, čini se, zadržava svoj arsenal na neodređeno vreme”, kazao je istraživač SIPRI-ja Šenon Kile za dpa.
Kile je kazao da to sugeriše da se nuklearno oružje i dalje smatra sredstvom odvraćanja od napada druge države, ali postoje znakovi da nuklearna oružja imaju “novu ili proširenu” ulogu u, pogotovo američkim i ruskim, vojnim planovima.
To predstavlja “značajan zaokret u posthladnoratovskim trendovima prema postupnoj marginalizaciji nuklearnog oružja i mislim da je to možda razvoj koji najviše zabrinjava”, dodao je.
SIPRI-jev izveštaj zasniva se se na dostupnim informacijama, a nedostatak transparentnosti nuklearnih sila bio je izazov, kazali su iz SIPRI-ja. SAD, Velika Britanija i Francuska dali su neke informacije, dok Rusija deli informacije sa SAD-om po bilateralnom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja Novi START.
“Sporazum (Novi START) je važna mera transparentnosti”, rekao je Kile, dodajući da su time Rusija i SAD dobili mogućnost provođenja, na primer, inspekcija na licu mesta. Američki i ruski izaslanici susresće se kasnije ovoga meseca u Beču kako bi razgovarali o Novom START-u koji isteče u februaru 2021.
Kile je napomenuo da Vašington želi uključiti Kinu u buduće sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja, usled zabrinutosti oko jačanja kineskog nuklearnog arsenala. Kina nije javno odustala od stava da neće prva upotrebiti nuklearno oružje, rekao je.
Indija i Pakistan objavljuju saopštenja o nekim testiranjima projektila, ali daju malo informacija o veličini svog arsenala, navodi SIPRI. Severna Koreja ne pruža nikakve informacije o kapacitetu svog nuklearnog arsenala, ali je priznala da poseduje nuklearno oružje i da sprovodi testiranja projektila, dok Izrael ne komentariše svoj nuklearni arsenal.
Kurir.rs/Net.hr