Iz goraždanskog sela Ljubljevića, u BiH, kilometrima je pešačila do puta gde je čekala autobus, po povratku iz škole pomagala roditeljima u poljoprivrednim radovima, a potom učila do kasno u noć.
Na kraju devetogodišnjeg školovanja Eldina Efendić proglašena je učenicom generacije Osnovne škole “Prača”.
"Moje školovanje bilo je teško, jer smo ustajali u šest ujutro ili ranije, da bismo stigli na vreme. Dva kilometra smo išli pešice, da bi se u autu presvlačili i automobilom nastavljali dalje. Nekada bi napadao sneg pa bi otac auto ostavljao na Barama i onda bismo išli pešice i sedam kilometara", kaže Eldina.
U istu školu ide i njen mlađi brat Dževad. Dvoje dece jedino je u ovom selu, u kojem porodica Efendić sama provede zimu. Zimi je i najteže, dodaje Eldina, jer je sa ocem i bratom morala da gazi dubok sneg.
"Kući nemamo baš mnogo vremena za učenje, jer pomažemo roditeljima oko prikupljanja sena, ali i povrća i voća. Trudila sam se i znala sam do neko doba naveče ostati budna da bih naučila gradivo koje je potrebno za sutrašnji dan. Svi su iznenađeni jer mnogi moji vršnjaci žive blizu, čak im je kuća pored puta, a nemaju tako dobre ocene kao moj brat i ja", priča vredna devojčica. Najbliža škola im je u Ilovači kod Goražda, ali Eldina i Dževad idu u Praču, jer na sedmom kilometru od kuće imaju autobus kojim putuju još petnaestak kilometara.
"U ovo doba godine može se s autom, ali kad dođe zima znali smo sedmicama ići pešice. Ja im uzmem opremu i ispred njih. I ja se pitam kako smo izdržali. I ja sam išao pešice 13 kilometara do škole, ali je tada bilo 20 dece iz ovih sela, pa to i ne osetiš. Sad je mnogo teže, ali deca su toliko uporna. Znao sam im reći da danas ne idemo u školu, a oni tužni. Kad se zaglavimo s autom zovemo vozača autobusa, koji nas sačeka po sata. Uglavnom, deca mi dana izostanka nemaju sa nastave", kaže ponosni otac.
Mirsad i njegova supruga Irma davno su odlučili da adresu stanovanja neće menjati. Svesni su da većina stremi ka gradovima, ali kažu da se na selu može lepo živeti. Poseduju stado ovaca, obrađuju zemlju, bave se i voćarstvom.
"Solidno živimo, jedini je problem sa decom, opština i kanton treba malo više ove puteve da održavaju. Na ostalo se ne bih mnogo žalio. U zadnjih nekoliko godina zasadio sam oko 300 stabala voća. Taj život na selu nije toliko strašan koliko ljudi govore", kaže Mirsad. Dževad će nastaviti da ide u Praču, a Eldina svoje školovanje nastaviće u srednjoj školi u oko 50 kilometara udaljenom Goraždu. Upisala je smer poslovno–pravni tehničar, jer želi da radi u administraciji.
"Ova nagrada mi je satisfakcija za sve što smo prošli. Obratio sam se i ministru, ako može nekakvom stipendijom da mi pomogne, ali ako i ne htednu ja ću za svoju decu činiti sve što mogu", ističe Efendić za Avaz.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Avaz.ba/A. Bajramović