Dok se još uvek sagledavaju ekonomske posledice protesta u Americi, koji su u mnogim gradovima prerasli u bunt protiv vlasti a u nekim slučajevima i u pljačkaške pohode na privatnu imovinu čini se da se sasvim zaboravilo na uzrok.
Na to šta je dovelo do policijske brutalnosti. I ne samo ovoga puta. Internet je prepun slučajeva upotrebe fizičke sile ali i vatrenog oružja od strane Američkih policajaca prema civilima. Po izveštaju Mapping Police Violence grupe koja prikuplja podatke o upotrebi sile od strane policije, više od 1000 ljudi je ubijeno od strane policije tokom 2019 godine. 25 procenta bili su Afroamerikanci koji čine 13 procenata stanovništva SAD. To je 20 puta više nego u Velikoj Britaniji 2015 ili 60 puta više nego u Nemačkoj 2011 godine,navodi za Kurir stručnjak za bezbednost Ilija Životić.
Sa druge strane u SAD godišnje nastrada oko 100 policajaca od čega polovina za vreme posla a polovina nastrada u različitim vrstama nesreće. 90 procenata nastradalih policajaca su belci.
Dakle,gine puno civila ali i puno policajaca.
Ono što upada u oči to je da 99 procenata policajaca koji su ubili nekog civila za vreme dužnosti uopšte nije bilo suočeno sa pokretanjem bilo kakve istrage.
Ne samo od strane tužilaštva već ni interne istrage unutar policijske uprave. I kada imate takvu situaciju 10-20 godina unazad bez nekog sistema unutrašnje kontrole, gde se sve završava pisanjem običnog izveštaja lako dolazi do prekoračenja ovlašćenja . U Srbiji je recimo tokom 2019 MUP podneo više od 100 prijava protiv svojih radnika ne bi li podigao kvalitet zaposlenih i rešio se onih koji ne zaslužuju da budu policajci.
Ali vratimo se na uzrok. Zašto ima toliko pucnjava, toliko stradalih civila. Zar mnogi od njih nisu mogli biti privedeni bez upotrebe vatrenog oružja. Svakako.
Međutim ukoliko pogledamo sistem osnovne policijske obuke shvatićemo pravi razlog. U Vašingtonu se recimo nakon obuke od samo 25 nedelja možete zaposliti u United States Capitol Police, federalnoj agenciji koja se stara o bezbednosti Kongresa, zaposlenih, posetilaca itd sa početnom platom od 65000 dolara godišnje. U Srbiji da bi ste bili pripadnik jedinice koja se brine o bezbednosti Skupštine Srbije morate imati završenu makar 4 godišnju policijsku školu ali uglavnom se zahteva odgovarajući fakultet ili akademija, brojne kurseve itd.
Takođe kada pogledamo kvalitet edukacije primetna je velika razlika. U Americi se mnogo više radi na fizičkoj spremnosti i upotrebi sile i vatrenog oružja . I upravo tu leži ključ problema. Dovoljno je pogledati snimke dostupne na internetu. Američki policajci u većini slučajeva prilaze građanima sa rukom na oružju, ili spremnom palicom. Stvar obuke. Kod nas se još dok sam ja studirao na Višoj Školi Ministarstva Unutrašnjih Poslova više pažnje posvećivalo kako rešiti situaciju bez upotrebe sile ili vatrenog oružja. To je uvek bila poslednja opcija, a tako je i sada. Zaista je velika razlika u školovanju kadrova za rad u policiji kada poredimo evropske, naročito naše, srpske mlade policajce i američke.
Sama obuka mladih policajaca u Srbiji traje dosta duže nego u SAD. Kod nas se za 9 meseci obuke u COPO centru osim naravno fizičke kulture, borilačkih veština i upotrebe oružja mnogo više vremena provodi učeći o samom policijskom poslu gde se polaznicima daje znanje koje oni kasnije mogu da nadograde na fakultetima, master ili strukovnim studijama. U SAD je mnogo teško upisati neki fakultet bezbednosti a da vam znanje stečeno na osnovnoj policijskoj obuci bude osnova.
U samom Miniapolisu policijska obuka traje samo 14-16 nedelja i pažnja je posvećena vatrenom oružju, vožnji, pisanju izveštaja, regulisanju saobraćaja. Zanimljiva je činjenica da ne postoji gornja starosna granica sve dok je kandidat u stanju da položi psihofizički test.
Nakon završetka obuke sledi 5 meseci prakse. A nakon 2 godine rada može se aplicirati za rad u specijalnoj jedinici. Početna plata je 69.000 dolara a uprava policije je najavila povećanje broja zaposlenih od. 7,6 procenata godišnje zbog preopterećenja u narednih 6 godina.
Stiče se utisak da su Amerikanci na neki način zapostavili obuku snaga reda za unutrašnju bezbednost. Mnogo više su od 11. septembra radili na stvaranju obaveštajne zajednice za borbu protiv bezbednosnih pretnji koje dolaze iz inostranstva i tu su zaista neprikosnoveni. Stoga smatram da predsedniku Trampu treba pružiti podršku da očuva red u SAD i da na neki način u sklopu reformi koje sprovodi a tiču se jačanja Amerike iznutra pristupe i reformi osnovne policijske obuke.
Ono u čemu mi zaostajemo za SAD je strožije kažnjavanje napada na policiju. U Americi je nezamislivo da neko pretuče policajaca i da ga sudija pusti da se brani sa slobode nakon date izjave i pri tome delo ne okvalifikuje kao napad na službeno lice već nanošenje telesnih povreda. Takva praksa se mora hitno promeniti, navodi Životić.
(Kurir.rs)