S najmanje 657 zaraženih, najveća nemačka klanica i fabrika za preradu svinjskog mesa „Tenis“ postala je novo žarište korone. Proizvodnja je privremeno obustavljena, a u okrugu Gitersloh, u kojem se pogoni nalaze, zatvorene su sve škole i dečiji vrtići. Oko 7.000 ljudi mora u karantin.
Iz firme „Tenis“ saopšteno je da su mogući uzroci naglog širenja zaraze niske temperature u proizvodnim halama, kao i odlazak radnika kući tokom nedavnih praznika. Velika većina zaposlenih u nemačkoj industriji mesa dolazi iz istočne Evrope, uglavnom iz Rumunije, Bugarske i Poljske.
Nedavno je i u klanici „Vestflajš“ u Kosfeldu stotine radnika pozitivno testirano na koronu. Već tada je počela rasprava o često neljudskim uslovima u mesnoj prerađivačkoj industriji. Naime, radnici naporno rade, bezbednost na radu nije im uvek zagarantovana, žive u krajnje skučenim prostorijama i za to dobijaju za nemačke prilike mizerne plate. Ta jeftina radna snaga omogućava nemačkoj mesnoj industriji konkurentnost i na globalnom tržištu. Recimo, firma „Tenis“ 50 odsto svoje proizvodnje izvozi u EU i Aziju, prvenstveno u Kinu.
Nemačka mesna industrija skida sa sebe svaku odgovornost za te uslove rada, budući da radnike često zapošljava preko posredničkih firmi i ugovora o delu, pa tako „Tenis“ i ostali s radnicima, barem na papiru, nemaju nikakve veze.
Sve to nije ništa novo, u medijima se već dugo izveštava o skučenim i bednim smeštajima za radnike, s jednim toaletom za nekoliko desetina osoba. Izveštavalo se i o tome da radnici moraju da nastave da rade uprkos povredama – često se radi o osobama koje rade kao mesari, mada nisu prošli odgovarajuću obuku. Posao je težak, radi se prekovremeno, a plate su male.
Patrik Laršajd, šef Zavoda za zdravlje berlinske četvrti Rajnikendorf, povukao je paralelu između tog masovnog širenja zaraze u klanicama i onog najnovijeg u Berlinu. Naime, u berlinskom okrugu Nojkeln pozitivno je na korona-virus testirano najmanje 70 ljudi. Za stotine stanovnika nekoliko kompleksa zgrada određen je karantin.
Pažnju javnosti prethodno je izazvao i sličan slučaj u Getingenu, gde je zaraza verovatno izbila u romskim porodicama sa Kosova koje su slavile Bajram.
U svim tim slučajevima, i kod klanica i kod stambenih četvrti, radi se o siromašnim i često neobrazovanim ljudima koji žive izolovano i na veoma skučenom prostoru, objašnjava Laršajd.
On novu nemačku korona-aplikaciju naziva „igračkom za digitalni viši sloj“ i smatra da ona neće imati efekta u grupama ljudi kao što su ovi iz najnovijih slučajeva širenja zaraze. Naime, za instalaciju te aplikacije potreban je noviji model mobilnog telefona.
No bez obzira na ta lokalna žarišta, prema institutu Robert Koh, broj zaraženih u Nemačkoj još uvek je na niskom nivou.
Kurir.rs/DW