DEJAN STOJILJKOVIĆ PIŠE KOMAD O SVOM SUGRAĐANINU: Andrija Kuzmanović igra Branka Miljkovića
Biografska drama Predstava će premijerno biti izvedena 2021. u Narodnom pozorištu u Nišu. Dugo sam proučavao arhivsku građu, čitao izjave savremenika, kaže pisac
Na sceni Narodnog pozorišta u Nišu publika će od 2021. moći da pogleda komad o svom sugrađaninu Branku Miljkoviću.
Dramu uveliko piše Dejan Stojiljković, režija je poverena Jugu Radivojeviću, a kako saznajemo, planirano je da glavnu ulogu igra Andrija Kuzmanović.
- Predstava koju spremamo, i koja će imati premijeru sledeće godine u Narodnom pozorištu u Nišu, ima naslov „Zvezda nad prazninom“, po jednom Mijlkovićevom stihu, i baviće se periodom neposredno pred njegovu smrt. Kao što znate, zvanični kanon je da je Miljković digao ruku na sebe, to jest da se radi o samoubistvu - kaže Dejan Stojiljković za Kurir i dodaje: - Dugo godina sam proučavao arhivsku građu, čitao izjave savremenika, razna tumačenja i analize, i smatram da zvanična verzija nije tačna. Branko se nije ubio - Branko je ubijen.
Branko Miljković se rodio u Nišu 29. januara 1934. godine. Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada - Oktobarske.
Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. Prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića, u januaru 1961. iz zagrebačke pozorišne kafane, koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“, on i Branko su jedne večeri privedeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju. Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, pesnika nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja.
Iako Tanasije Mladenović smatra da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo, jer po njemu maleno drvo o koje se Miljković, navodno, obesio naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, i do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti - samoubistvo. - Sama priča govoriće i o vremenu u kojem je Branko živeo, o njegovoj generaciji, kojoj su stariji dali nadimak „preskočena“, kao i odnosu totalitarnog režima prema umetniku. Postoji i taj, da ga tako nazovem, faustovski motiv, u smislu večite teme gde umetnik trguje s đavolom, tako da komad malo podseća i na čuvenu dramu Pitera Šafera po kojoj je Forman snimio film „Amadeus“ - Branko Miljković kao genijalni pesnik, a Oskar Davičo kao njegov Salijeri. Pored pozorišnog komada, planiram i roman - zaključuje Stojiljković.
Ljubomir Radanov