Nije pitanje da li aktuelni trener zaslužuje i ostaje na klupi crno-belih, već je pitanje da li crno-beli mogu da ga zadrže
Događa se u fudbalu i to... Na najvažnijim utakmicama Partizan Save Miloševića je odigrao najlepši fudbal. Dva puta je pobedio Crvenu zvezdu, sekunde su ga delile od proleća u Evropi da nije bilo one malerozne završnice u Hagu protiv AZ Alkmara, toliko afirmisanih mladih igrača, Pavlovići, Stevanović, Sadik...
A trofeja nema! Sezona se tako po navici proglašava propalom!
Kriv je Milošević? Ne!
Šta je Savo zatekao u klubu?
Po dolasku u Partizan Milošević je prošlog proleća zatekao bezvoljan tim, bez balansa, brzine i ideje kako treba igrati. Na terenu se moglo jasno videti da tu nema ni glave ni repa, ni početka, ni kraja, dok se okolo šuškalo da igrači mesecima nisu primili plate i da su bliži štrajku i odlasku iz kluba nego veri da će novi trener doneti preokret.
Šta je Savo prvo uradio tokom prošlog leta?
Autoritetom je suzbio nezadovoljstvo. Nad ekipom je ostalo da lebdi obećanje da će doći bolji dani samo da Strahinja Pavlović potpiše za Lacio i na klupski račun legnu pet miliona evra. Istovremeno je sa saradnicima i Ivicom Ilievom gradio tim i igru za novu sezonu.
Otpisano je devet igrača, insistirano je na dovođenju Takuma Asana iz Arsenala, a na preporuku Ilieva došao je i Umar Sadik. Zajedno sa Zoranom Tošićem doveden je i Bibras Natho.
Šta su bili prvi rezultati Miloševića?
Još na pripremama vratio je otpisanog Sejdubu Sumu u život. Pre njega otpisanog veterana Bojana Ostojića, a kasnije i Slobodana Uroševića, kojeg je sam izbrisao sa spiska.
Veoma brzo je stvorena dobra hemija u timu, a sa prvim mečevima u Evropi protiv mnogo kvalitetnije turske Malatije, vraćeno je i poverenje navijača. Pao je, zatim, norveški Molde, pa je tako ne samo izboren plasman u Ligu Evrope, već mogućnost da se stane na kraj ucenama Lacija koje su postavljene u pregovorima oko transfera mladog Pavlovića.
Gde je Savo zakazao?
Morao je insistira na ostanku Zorana Bambija Tošića. On je na terenu bio srce i duša ekipe. Ostao je sa malim fondom igrača. Umor je ubijao motivaciju starterima, pa su male utakmice teško dobijane ili su se često dešavali kiksevi. Bez obzira na sve,
Savo je pokazao da je trener takvog formata koji zaslužuje da radi u velikom klubu. Pitanje je jedino da li sebe i dalje vidi u Partizanu i srpskom fudbalu?
Šta je još uspeo?
Dobio je i nadigrao Zvezdu, mnogo jaču po imenima i plaćeniju prema Transfermarktu. Vrednost njegovih igrača je konstatno rasla, pa je Strahinja Pavlović u međuvremenu prešao u Monako u transferu vrednom 10.000.000 evra (plus 2.000.000 ako odigra određeni broj mečeva). Igrački je porastao Filip Stevanović, a polako je rastao i Lazar Pavlović.
Kurir sport / D. P.