kazna

I DŽON VEJN OSTAJE BEZ SPOMENIKA: Brisanje američke istorije stiglo i do vestern ikone zbog rasizma!

Foto: Profimedia

Kao poslednji potez u redefinisanju pogleda na američku rasističku istoriju, lideri demokrata u okrugu Orindž, u Kaliforniji, založili su se za izbacivanje imena, statue i drugih vidova pojavljivanja filmske legende Džona Vejna sa okružnog aerodroma, zbog njegovih rasističkih uverenja.

Los Anđeles Tajms izvestio je ranije ove nedelje da su zvaničnici usvojili hitnu rezoluciju u kojoj su osudili Vejnove "rasističke i netrpeljive izjave" date u intervjuu iz 1971. i pozvali Okružni odbor supervizora da izbaci njegovo ime, statuu i druge vidove pojavljivanja sa međunarodnog aerodroma.

U rezoluciji se traži od odbora da "obnovi njegovo originalno ime - Aerodrom okruga Orindž", prenosi Glas Amerike.

Foto: Profimedia
foto: Profimedia

U intervjuu za magazin Plejboj 1971, Vejn je izneo netrpeljive komentare protiv crnih ljudi, američkih starosedelaca i LGBTQ zajednce.

On je tada rekao: "Verujem u belu supremaciju sve dok crni ne budu obrazovani do tačke odgovornosti. Ne verujem u davanje ovlašćenja i pozicija liderstva i presuđivanja neodgovornim ljudima".

Vejn je takođe rekao da, iako ne podržava ropstvo, ne oseća krivicu "zbog činjenice da su pre pet ili 10 generacija ti ljudi bili robovi".

Glumac je rekao i da ne oseća kajanje zbog pokoravanja Indijanaca.

Foto: Profimedia
foto: Profimedia

"Naša takozvana krađa ove zemlje od njih bila je samo pitanje opstanka. Postojao je ogroman broj ljudi kojima je bila potrebna nova zemlja, a Indijanci su se sebično trudili da je zadrže za sebe", rekao je tada Vejn.

On je takođe okarakterisao filmove "Izi rajder" i "Ponoćni kauboj" kao izopačene, upotrebivši uvredljiv termin za homoseksualce za dvojicu karaktera u drugom fimu.

Prema onima koji su pripremili rezoluciju, zalaganje da se izbaci Vejn, dugogodišnji stanovinik okruga Kaunti koji je preminuo 1979, deo je "nacionalnog pokreta za uklanjanje simbola belih suprematista i imena koja preoblikuju američke institucije, spomenike, biznise, neprofitni sektor, sportske lige i timove".

Kurir.rs / Tanjug, Foto: Profimedia