BEOGRAD - Kardiovaskularne bolesti predstavljaju najučestalije bolesti i vodeći uzrok smrtnosti među građanima Srbije, a jedna od bolesti sa najlošijom prognozom je srčana slabost ili srčana insuficijencija, upozoravaju iz Udruženja za srčanu slabost Srbije.
Iako je COVID-19 pandemija usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, prevenciju i lečenje ove nove virusne infekcije, kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko 52.000 života.
Mnogima od ovih osoba bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao da se znatno produži život, ističu.
Od srčane insuficijencije boluje u svetu 60 miliona ljudi, ali se bolest u ranoj fazi prepoznaje kod samo tri odsto pacijenata.
Nedostatak vazduha pri fizičkom naporu ili ležanju na ravnom, gušenje, zamor, oticanje stopala, zglobova i nogu, kašalj, vrtoglavica, poremećaji sna, ubrzan rad srca - simptomi su koje pacijenti, ali i lekari pripisuju starosti ili povezuju sa bolestima pluća ili nekim drugim medicinskim stanjima.
Zbog toga se, neretko dijagnoza srčane slabosti postavlja sa zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina.
"Iako zahteva doživotno lečenje, tokom poslednjih godina, prognoze srčane insuficijencije su poboljšane zahvaljujući inovativnoj terapiji koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom", kaže načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Arsen Ristić, a navodi se u saopštenju.
Međutim, veliko ograničenje u lečenju predstavlja to što je cena ovih lekova između 2.500 i 12.000 dinara, što je veliki mesečni izdadatak za prosečnog građanina Srbije.
Pošto se radi o lekovima koje ne samo da smanjuju tegobe, već i produžavaju život najtežih srčanih bolesnika nadamo se da će uskoro biti na listi lekova koji se propisuju o trošku fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja, dodao je on.
Istraživanja pokazuju da će srčanu slabost tokom svog životnog veka razviti čak 20 odsto ljudi starijih od 40 godina.
Predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju Petar Seferović kaže da je stopa smrtnosti od ove bolesti u konstantom porastu a glavni razlozi za to su nezdrave životne navike, ali i produženje životnog veka, budući da se srčana slabost najčešće javlja kod starije populacije.
Udruženje za srčanu slabost Srbije ističe da prevencija i rano lečenja ove bolesti ima najveći značaj u smanjenju broja obolelih.
Blagovremeno prepoznavanje tegoba, redovan odlazak kod lekara i šira dostupnost inovativne terapije, uz zdravu ishranu, obavezan prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost ključno je za duži, kvalitetniji i zdraviji život.
(Kurir.rs/Tanjug)