Lidija Stejković iz Svrljiga, kojoj se sudi zbog učestvovanja u ubistvu Momčila Simonovića, kaže da je optužena samo zato što je poznavala žrtvu, dok su ubice na slobodi
Iznošenjem završnih reči, juče je u Višem sudu u Nišu završeno suđenje optuženoj Lidiji Stejković (48) iz Svrljiga, kojoj se sudi zbog sumnje da je pre četiri godine u selu Galibabinac učestvovala u ubistvu prijatelja Momčila Simonovića (59).
Izricanje druge po redu presude zakazano je za 9. jul, a Lidija, koja je u prvostepenom postupku bila osuđena na godinu i po dana zatvora zbog neprijavljivanja zločina, dok je za učešće u istom oslobođena, tvrdi da je nevina.
Detalji istrage svirepog ubistva
Simonović je pronađen mrtav u svojoj kući 8. novembra 2016. s povezom preko usta i vezanih ruku. Razbojnici, koji do danas nisu pronađeni, nesmetano su ušli u kuću i izvršili premetačinu.
Zatim su, kako se u optužnici navodi, oštećenog tukli rukama i nogama, davili ga oslanjajući se na njegov grudni koš, a kada je izgubio svest, vezali su mu ruke kanapom, pertlama i kablom, a zatim mu ih privezali za nogu.
Nesrećnom čoveku su polomili lobanju, usled čega je došlo do krvarenja na mozgu, a zatim je zadobio prelom štitne hrskavice, naprslinu kičmenog stuba, obostrani prelom rebara i višestruki prelom nosnih kostiju.
Nakon što je preminuo, obavili su mu oko vrata peškir i košulju, a Lidija je optužena da je tada Momčila šutnula u glavu. Tom prilikom, kako se tvrdi, ostali su tragovi Momčilove krvi na njenoj nogavici, što je i bio glavni dokaz da se nađe na optuženičkoj klupi.
Tokom suđenja, Lidija je priznala da je znala da Momčilo ima 17.000 evra u banci, ali i određenu svotu novca koju je čuvao kod kuće, u vitrini, kao i da joj je pomagao kada joj je novac bio potreban.
Krvavi trag na pantalonama
Međutim, nakon iznošenja niza činjenica veštaka sudske medicine, Stejkovićeva je rekla da su mrlje od krvi na njenu garderobu dospele dan ranije, kada je sa svojim bratom vozila Momčila kod lekara.
- Za zločin u Galibabincu saznala sam dva dana kasnije od policije. Prvo su me teretili da sam tipovala Simonovića, dovela razbojnike u njegovu kuću i učestvovala u njegovom mučenju i ubistvu u noći između 7. i 8. novembra 2016. Potom su ukazali na neke krvave mrlje na maskirnim pantalonama, koje uopšte nisu moje, već od mog brata, koji je radio u Žandarmeriji. Strpali su me u pritvor ni krivu, ni dužnu, iako sam dva puta prošla poligraf - tvrdi ona i dodaje da je boravak u zatvoru za nju bio šok.
Nakon iskaza veštaka, Lidija promenila iskaz
- Zatim je, nakon iskaza veštaka, promenila priču, navodeći da su, na putu ka lekaru, zaustavili vozilo kod mesta Popova česma, jer Momčilu nije bilo dobro. Kazala je da je pljuvao krv i da su tragovi na pantalonama nastali tada. Lidijine navode ne potvrđuje ni doktorka Danijela Marković, koja je te večeri dežurala u Hitnoj pomoći, a koja nije primetila nikakve tragove krvi kada je te večeri pregledala Momčila. Takođe, i veštačenjem je utvrđeno da krvarenja iz telesnih šupljina pokojnog nije bilo.
Odbrana smatra da Tužilaštvo, osim krvave mrlje, nema drugih dokaza da goni Lidiju. Advokat ističe da bi sud morao da oslobodi njegovu branjenicu, ali da to ne očekuje, jer je ona više od godinu dana u pritvoru i jer bi u tom slučaju finansijske posledice po budžet suda bile ozbiljne.
- Zbog toga je neophodno osuditi Lidiju po svaku cenu, zbog čega blagovremeno najavljujemo žalbu - rekao je Lidijin advokat Bratislav Savić.
(Kurir.rs/ Dragan Ilić/ Novosti - Foto: privatna arhiva, Marko Smiljković)